Više prevoda na ruski

Finiš Moskovskog međunarodnog sajma knjiga koji je završen u Moskvi, bio je posebno uspešan za predstavnike Srbije. Na našem štandu promovisane su dve knjige srbskih autora objavljene na ruskom jeziku "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića, u prevodu Larise Saveljeve i "Poljubac" Gordane Ćirjanić, u prevodu Vasilija Sokolova. Obe knjige je objavila tjumenska izdavačka kuća, uz pomoć administracije Tjumena i velikih prijatelja Srba Kozlova i Dubinskog.

Nastup našeg najpoznatijeg živog pisca u Rusiji Gorana Petrovića privukao je pažnju brojnih posetilaca koji su u dugom redu čekali da im srbski književnik potpiše knjigu.

O našoj književnosti govorio je poznati moskovski književnik Jurij Poljakov, urednik "Literaturne gazete".

- Bilo bi dobro da se što više knjiga prevodi sa srbskog na ruski. Nažalost, komercijalizacija izdavaštva u Rusiji je dovela do toga da se u maloj Srbiji mnogo više štampa prevoda ruskih knjiga nego srbskih u Rusiji. Ohrabruje, ipak, činjenica da se zbornici srbskih pisaca objavljuju u Sibiru, pa će valjda to potaknuti i druge izdavače da objavljuju dela poznatih srbskih književnika - kazao je Poljakov.

Sudeći po ocenima uglednih moskovskih istoričara, veliki uspeh će imati i tek promovisana knjiga Mila Bjelajca "Kome je potrebna revizija istorije". Knjigu je objavio "Algoritam", a predgovor ruskom izdanju je napisao ugledni ovdašnji istoričar dr Andrej Šemjakin.

Govoreći o vrednosti knjige, naš ambasador, istoričar Slavenko Terzić, naglasio je da je često bio u prilici da i u Rusiji razobličava stereotipe po kojima je Srbija izazvala Prvi svetski rat, a da je iza nje stajala Rusija. Naglasivši da je zlonamerna tvrdnja da je atentat u Sarajevu bio "teroristički akt", Terzić je istakao važnost prevoda Bjelajčevog dela na ruski.

O Prvom svetskom ratu bilo je reči i u predstavljanju "Vojnog dnevnika" Miodraga B. Petrovića, koji je na ruski preveo Institut "Ivo Andrić" iz Višegrada. Na ovogodišnjem sajmu na srbskom štandu govorilo se i o srbskom i ruskom jeziku i literaturi i ruskoj emigraciji. Reč je o istraživanjima Filološkog fakulteta u Beogradu, o čemu su govorili profesori Vraneš i Polovina.

REVIZIJA ISTORIJE

Predstavljajući knjigu Mila Bjelajca, Šemjakin je istakao da je naš autor obavio posao i za ruske istoričare kad je objasnio zbog čega neki na Zapadu sada prekrajaju istoriju i optužuju Srbiju i Rusiju za početak Prvog svetskog rata.

- Oni koji sada prekrajaju istoriju ignorisali su radove srbskih istoričara o Prvom svetskom ratu - rekao je Milovan Ristović. Da bi izneli svoju istinu prećutali su čak i dela srbskih istoričara štampana u uglednim izdavačkim kućama na Zapadu, poput knjige Andreja Mitrovića objavljene u Londonu. Jedan od razloga revizije istorije o Prvom svetskom ratu su događaji na Balkanu devedesetih godina. Takvim istoričarima revizionistima je politika važnija od istorijske istine - zaključio je Ristović.