Bauk kruži planetom Zemljom, bauk funkcionalne nepismenosti

Projekat „Sigma“  počeo je istraživanja o funkcinalnoj nepismenosti   nakon što je jedan od rukovodilaca projekta bio podstaknut   reagovanjem   nekog učenika   desetog razreda na pozanti film Luisa Bunjuela  (1900-1983) „Diskretni šarm buržozije“ (1972. )

Evo kako je  to reagovanje glasilo:

„Reditelju drugi put treba platiti više novca kako bi on nama gledaocima  sve objasnio šta se na filmu događa. Kako bi nam sve postalo razumljivo, a ne da mi sami lomimo glavu o tome šta se zapravo zbilo na fimskom platnu...  I kako da mi sami shavtimo šta je to režiser imao u vidu?  Možda on  ništa i nije imao u vidu,  a ti  umesto njega lomi glavu,  razmišljaj.  Dosadno. Odveć komplikovano.“

Na ovu temu počelo da se razmišlja 80-ih godina prošlog veka

O funkconalnoj nepismenosti su na Zapadu počeli da razmišljaju  negede  oko 80-ih godina prošlog veka. Problem se sastoji utome što brz obzira na formalnu pismenost ljudi nisu umeli,  i sve im teže polazi za rukom, da obavljaju svoje profesionalne obaveze. Nekoliko istraživača su pokazali da,  premda ljudi formalno umeju da čitju i pišu, oni nisu u stanju da proniknu u smisao pročitane knjige ili instrukcije,  ne usepvaju da napišu iole smislen i povezan tekst.

Ljudi koji pate od  funkcionane nepismenosti poznaju slova,  ali ne umeju da dekodiraju jezik,  da nađu u njemu umetnički  smisao ili tehničku upotrebljivost.  Zato  čitaoci i gledaoci koji se među njima regrutuju,  prednost daju  najgrubljoj i pravolinijskoj pop-kulturi forsirajući je u programima i repetoarima   kad god su u prilici (a često,  nažalost,  jesu) da o  njima odlučuju.  Funkcionalna nepismenost gora od elementarnog analfabetizma.

Neki istraživači idu čak toliko daleko da smatarju kako je funkcionalna  nepsimenost  gora i od elementarnog analfabetizma,  ukazujući pri tom na veća psihička oštećenja i dublja narušavanja  u mehanizmu mišljenja,  pažnje i pamćenja. Možemo uzeti nepismenog  crnca iz Nigerije,  obučiti ga naučnim  znanjima i od njega  stvoriti  učenog čoveka.    Zato što u njegovoj glavi  svi saznajni i misaoni procesi protiču normalno,  na odgovarajući način.

Funkcionalna nepismenost i prelazak  država u informaciono društvo

Pojava funkcionalne nepsimenposti u razvijenimzapdnim zemljama poklopila se sa prelaskom tih država  u informaciono društvo.

Znanja i talenat brzo su se preorijentisali u nepoznatoj sredini postajući kriterijumi  društvenog rsta individue.

U MIT,  Masačusetski Tehnološki Institut  (koliko nas pamćenje služi,   tamo je učio i sam Gordon Frimen) bio je napravljen grafikon tržišne vrednosti  saradnika u zavisnosti od kretanja na dvema skalama.  Prva je bila –rešavanje rutinskih,  ponovljenih  radnji, reprodukcija.

Druga - umenje rešavati složene  operacije koje   nemaju gotove algoritme. 

Ako je čovek u stanju da nalazi nove puteve  rešavanja zadataka, ako  može da na osnovu različitih podtaka  izgradi radni model,  znači da je on funkcionalno pismen.

Shodno tome zaključku, fukcionalno  nepsimeni ljudi su ospobljeni samo za poslove  kasira i portira  i to pod  nadzorom.  Oni  nisu podobni za  kreativne delatnosti.

Skoro 30 miliona Amerikanaca potpuno nepismeno

Godine 1985.  u SAD su pripremili jednu analizu  iz  koje se videlo da  je 23 do 30 miliona Amerikanaca  potpuno nepismeno,  a između 35 i 54 miliona polupismeno – njihove čitalake navike i umešnost pisanja su  drastično niže nego što bi bilo neophodno,  za  obavljanje obavze iz svakodnevog života.

Godine 2003.  udeo stanovnika SAD  čije su navike čitanja i pisma niže od minimalnih iznosio je 43 procenta,  što znači da je takvih Amerikanaca    bio 121 milion! 

U Nemačkoj,  ako je veroavti senatoru za pitanja obrazovanja  gopsodinu Sandu Šeresu,  7,5 miliona  (14% odraslog stanmovništva) moglo se nazavati polupismenim. Samo u Berlinu je takvih bilo 320.000.

Godine 2006. odeljenje Ministarstva obrazovanja Velike Britanije  je saopštilo da je u ovoj zemnji 47% učenika  napustilo školu  sa 16 godina ne  stekavši bazična znanja iz matematike,  dok 42 %  nije dobilo  osnovna  znanja iz engleskog jezika.

Svake godine iz britanskih srednjih škola izlazi oko 100.000  funkconalno nepismenh mladih ljudi.

Ni u  Rusiji, nekad najobrazovanijoj zemlji u svetu,  stanje nije ništa bolje.  Naprotiv.

Godine 2003.  u Rusiji su  prikupljali statističke podatke o 15.  godišnjim đacima prema kojima je samo 36 %  njih svaladalo navike čitanja,  dok je tek svaki četvrti bio u stanju da uradi zadatke srednje složenosti,  na primer  da uopšti informaciju razbijenu u različitim delovima teksta,  da uporedi sadržaj teksta sa  svojim životnm iskustvom,  da razume informaciju predočeno u najavnom obliku..

Visok nivo  pismenosti  čitanja: sposobnost da se razumeju složeni tekstovi, da se kritički oceni predstavljena informacija, da se formulišu hipoteze,  pokazalo je svega 2 procenta ispitanika u ruskim školama!

Funkcionalna nepismenost  ne  nastaje,  razume se, samo u detinjstvu. Ona može nstupiti i kod potpuno odraslog čoveka koga je progutala monotona rutina životarenja.

Odrsali i starije osobe  gube navike čitanja i mišljenja  ukoliko im nisu potrebne u svakodnevnom životu.  Zaboravili smo milion stvari koje smo učili  u školi i na univerzitetu. Hemiju  uopšte ne pamtimo,  matematiku - vrlo  bledo,   a istoriju – bolje da i ne rpičamo - bez vikipedije pod miškom sramota je i govoriti.

U suštni,  sve  je to tužno. Zato bi bilo bolje da se posvetimo izučavanju funkcionlne nepismenosti  u praksi  i da nabrojimo njene glavne osobine i znake.

1.    Funkcionalno nepismeni građani  izbegavaju složene zadatke  unapred ubeđeni u  neuspeh, nedostaje im  motivisanost  za složenije zadatke,  vazda ponavljaju jednu te isti sistemsku grešku.
2.    Često priznaju kako ne vole da čitaju.
3.    Pošteno priznajte da ne volite čitati.
4.    Mole druge ljude da im objane smisao teksta ili algoritam  zadataka.
5.    . Pokušaji čitanja su povezani sa surovom frustracijom i  izostankom želje da to rade. Prilikom čitanja naglo  nastaju psihosomatski problemi: glavobolja,  bol u očima,  odjednom se javlja želja da se  pređe na nešto važnije od čitanja.
6.    Funkcionano nepismeni prilikom čitanja obično artikulišu usnama ili čak čitaju  glasno. 
7.    Ispoljavaju teškoće  prilikom izvršavanja  bilo kojih instrukcija:  od najjednostvijih do remonta nuklearnog reaktora.
8.    Neumenje da se istraje i da se zadaju pitanja   o pročitanom materijalu. Ne mogu  kompententno učestvovati u diskusijama.
9.    Ispoljavaju veoma veliku razliku između razumevanja na sluh u razumevanja od čitanja.
10.    Na probleme izazvane sopstevenim nerazumevanjem reaguju bilo naučenim izlivom bespomoćnosti, bilo  agresivnim napadom na okruženje koje neće do kraja da shavti ko je tu prav,  a ko kriv.

Dodatna  složenost se satoji u tome  što je navika čitanja i pisanja  u direktonoj vezi sa  umenjem da se izgovori bilo kakav informacioni  sadržaj.

Faktički  to znači  da se odgvori na kreativnost u značenju tog termina koji on ima na društvenim mrežama.

Živimo u svetu funkcionalno nepismenih  ljudi

Moramo  priznati    da živimo u svetu funkcionalno nepismenih ljudi. Ne kažemo da  su taj svet oni sami  sazdali, ali u mnogome  on  jeste stovren baš za njih.  To je moguće videti bukvalno po svemu, sve stremi k prvobitnoj,  dečejoj prostoti i nasrtljivosti.  Reklama  Twitter od 140 reči,  nivo sredstava masovnih komunikacija,   nivo literature. Probajte bilo kome predložiti odlomak iz Hajdegara,  Lakana,  Tomasa Mana. 

Čitati,  a tek  pisati  veća,  analitička štiva   umeju samo retki  pojedinci.  Zabrinjavajuće što ta bolest nije zaobišla ni medijsku  sferu: novinari koji normalno pišu pravo su zlato  i ubrzo prelaze u urednike.  Jednostavno zato  što oni nemaju konkureciju.

Degradacija najpre zahvatila sve sfere delatnosti povezne sa rečima 

Degradacija je  najpre dotakla sve sfere delatnosti,  koje su na ovaj ili onaj način povezane sa rečima. I ako je ranije za  masu bio karakterstičan  samo loš ukus,  sad se to i ne primećuje u tolikoj meri,  jer  ga je u izvesnoj meri potisla  funkcionalna nepismenost.

Uputstva za pisanje tekstova za  funkcionalno nepismene  ljude

U okviru istraživanja koje je sproveo   Literacy in the  Adult Client  Population-Jones & Bartlet  Publishers  navode  se i uputstva kako treba pisati tekstove namenjene funkcionalno nepismenim ljudima,  praktično svima koji pripadaju V2S-segmentu.

1.    Oni  mnogo teže  primaju apstraktne i bezlične tekstove  nego direktno obraćanje u stilu: „Hoćeš li TI da  dobiješ radno mesto u opštinskpoj upravi? “
2.    Treba sastaviti  adresovano obraćanje,  imperativnije,  više personalizovano.  Smatra se da je to najvažnije i najefikasnije pravilo rada sa nepismenima.
3.    Treba koristiti reči iz svakodnevnog govora koje  ne sadrže više od 3-4 sloga. Ne treba upotrebljavati one duge i složene reči po maniru nemačkog jezika.  Treba izbegavati  naučne termine (svejedno ih  neće  razumeti),  thničke i medicinske  termine. Poželjno je da se izbegavaju reči koje se mogu dvosmisleno  tumačiti kako po semantici,  tako i po konotaciji.  Ne treba koristiti neodređene reči kao „brzo“, „često“,  „retko“  jer je takvim ljudima je  važno da znaju kad je to precizno   „često“,  a kad „retko“.
4.    Uvodne reči,  nažalost,  treba isključiti,  izbgevati skraćenice poput „itd“, (pisati:   „i tako dalje“)
5.    Informaciju razbijati u vidu blokova, što više novih stavova,  nikavi čaršavi od teksta.  Dešifrovati statistiku i grafikone,  izbegavti brojeve jer cifre takvim ljudima nisu bolja strana.
6.    Rečenice  ne treba da  sadrže više od 20 reči,  a naslovi moraju biti kratki i jasni.
7.    Želite  li ukrasiti  svoja štiva sinonimima?  Ne činite to nipošto, jer čitaoce takvog tipa svaka pojava neke nove reči plaši i onespokojava. I ono što ste u početku teksta nazavli „autima“,  ne treba da na karju budu „automobili“.
8.    Najvažnija iformacija se plasira na samom početku   s obzirom da postoji  veliki rizik da čitalac ,  ako mu Bog da zdravlja da dočita do kraja stava, može onemoćati glede  početne  pažnje i očekivanog interesovanja.
9.    Tekst treba razbijati belinanma,  slikama, isturenim međunaslovima, sve radi toga kako čitaoca ne bi pritiskao mračni zid dosadnog štiva.
10.    Ipak, pažljivije sa slikama! Ne  sme biti nikakvih dekorativnih elemenata,  ilustracija  koje bi mogle skrenuti pažnju na sebe.  Između  ostalog u društvenim reklamama   za takav auditorijum nije preporučljivo korišćenje  fotografija žena u drugom stanju koje puše  ili pijance  koji sa modricama ispod očiju leže  ispod  šanka. Treba pokazivati samo ono što od auditorijuma hoćete.

Uzroci funkcionalne nepismenosti

Koji su izroci funkcionalne nepismenosti? Tu se naučnici  razilaze u mišljenjima,  ali ipak preovlađuju ona  koja to objašnjavaju povećanim  brojem  informacionih tokova koji se svakodnevno obrušavaju na savremenog čoveka.

Funkcionalna  nepismnenost nastaje  s pojavom televizije u boji

Fenomen funkcionalne nepsimensoti počeo je da se formira  60-70-ih  godina minulog veka  u mommetu kad je  počela da se emituje  i masovno rasprostire televizija  u boji. 

U jednom istrživanju vršenom u Francuskoj,  dokazano je da  deca uzrasta od jedne do tri godine  koja provode pred televizorima više od nekoliko časova dnevno  gube  deo kognitivnih funkcija.

Nepodeljeno je mišljenje pedagoga da deca rođena posle 2000. g.  često staradju od Sindroma deficita pažnje i hiperaktvnosti,  (SDPH) ne umeju ni da uče,  ni da čitaju,  nisu sposobna da se skocentrišu. Istovremeno je u naglom porsatu gubljenja sposobnosti socijalne  adaptacije.  Deci je mnogo prijatnije i lakše da se  međusobno dopisuju   na mreži,  nego da  usmeno opšte jedno s drugim.

Možda zvuči protivurečno konstatacija da deca  s jedne strane ne umeju da  se snađu na tekstu,  dok s druge strane  svu svoju komunikaciju na mreži zasnivaju na tekstu.

Nivo dečje korespodencije na mrežama

Ali bi trbalo pre svega obratiti pažnju na nivo njihove „korespodencije“  na  mrežama.  Na kojima nekoliko entuzijasta generišu osnovni tok,  tu je i  još stotinak  drugih komercijalnih brendova,  a sve ostalo   je  priliv  bez prestanka, ponavljanje jednih te istih od šturosti i preterane upotreba presahlih rečenica u kojima je svaka travka  misli  u pokušaju (ako ih je ikad i bilo) odavno  presahla.

Nastavu u školama  ne izvode uvek kompentetni kadrovi

Opšta pismenost je  obnažila fakat da  na nastavu u školama ne izvode uvek kompeteni kadrovi. Tek sa  rasprostiranjem novih kanala komunikacija postalo je jasno da se  probelem nedovoljne stručnosti prosvetnih radnika ne  može  više  ignorisati.

I ako su pre četrdeset godina naučnici tražili način borbe  protiv funkconalne nepismenosti,  sada su  prinuđeni da iznalaze puteve uzajmnog delovanja s   tim problemom.  Utoliko je dijagnoza postala opšta.

U krivce za takvo stanje stavri svrstavaju se pored televizije i „kompujterizacija svega postojećeg“,   digital-media.  S radiom je nešto drugo. Da bi  se razumele na sluh  novosti ili   Ruzveltove „Besede kod kamina“,  neophodna je napregnutost i    koncentracija. Televizija je postala prvi izvor informacija  koji ne zahteva nikakve napore da se one prime i analiziraju. Slika je zamenila  spikerski tekst,  česta promena kadrova i dekoarcije ne dozvoljavaju  da prevlada dosada.

U početku internet beše pretrpan umnim tekstovima

U ona vremena kad  su mreže stvarale   „preteče“, internet  beše pretrpan umnim tekstovima.

Po meri popularizacije  mreže,   na njima su   počeli da  se pojavljuju  ljudi koji su bili daleko od nauke  i kvalifikovanog rada.

Sada je za većinu   „administratoara“  dovoljno  znati  svega nekoliko reči poput  „porn”  ili „flashgames”  da bi se dobilo željeno.

Zbog čega su Stiv Džobs i Bil Gejts oduzeli ekeltornske  gadžete svojoj deci? 

Kris Anderson je  komjuterske uređaje  u kući blokirao tako da  su se mogli upotrebljavati samo nekoliko sati dnevno i to je ovako objansnio:
„Moja sopstvevna deca optužuju mene i moju  ženu da smo fašisti koji su suviše ozlojeđeni tehnologijama.  Stalno nam prebacuju da nijedan od njihovih drugova nema slična ograničenja u svojoj porodici. Ja sam to uradio zato što vidm bolje od drugih  opasnosti koje dolaze od  neograničene upotrebe interneta.  Osetio sam sa kakvim problemima sam ja suočen i zato ne  bih želeo da i moja deca to iskuse.“

A reč je o ljudima koji su po priridi stavri dužni da blagosiljaju nove tehnologije  u svim njihovim pojavnim oblicima.

Budimo iskreni i priznajmo da dosad  društvo  nije uspelo da stvori željenu informacionu kulturu.

Naprotiv,  iz godine u godinu je u toj oblasti sve gore i gore po meri  po kojoj komercijalne strukture ovladavaju  iformacionim prostorom.

Sektorima reklame  i SMM – marketinga porebni su korisnici.

A ko može postati bolji potrošač od funkcionalno  nepismenog čoveka?  Neka ti ljudi imaju male prihode,  ali ima ih legion,  i zbog niskog IQ lako su podležni manipulacijama.

Tako na primer,  ogromna većina banakrskih dužnika su ljudi  koji nisu u stanju  ni da  pravilno pročitaju ugovor s bankom,   a o sačinjavanju rasporeda otplata rata,  prihodima i rashodima  sopstvenog budžetada i ne govorimo.
 
Siromaštvo rađa siromaštvo

Beda rađa bedu.  To se odnosi i na inkteletualnu sferu.

Svi znaju da u svetu  rastu  razlike između  bogatih i siromašnih.  Ali se retko ko seti da se to odnosi ne samo na materijalnu   stanje,  nego i na intelektualni kapacitet. 

Pa se može zaključiti da će uskoro u svetu biti 10 procenata  bogatih  sa prestižnim  intelektualnim potencijalom,  a 90 od sto sirotinje,  materijalne i intelektualne. 

I ta razlika se svakim danom sve više povećava. 

Neki  ljudi postaju  sve pametniji,  sve lakše upravljaju beskonačnim prilivom informacija,  dok drugi kojima je sve ovo nedostupno,  pičinju  poprimaju obličja beslovesnih bića.

I to ne,   apsolutno ne po svojoj volji. Čak se neretko i požale nekome.

Očigledne veze između siromaštva i funkcionalne nepsimenosti nema.

Daleko dublji i delotovorniji  je uticaj roditelja. A takođe prisutvo funkconalne nepismenpsti kod njih. 

Setimo se  narkoma prosvete Lunačarskog

Uputno bi bilo setiti se ovom prigodom jedne angedote o Anatoliju Vasiljeviču Lunačarskom,  prvom sovjetskom narodnom  komesaru  (narkom)  obrazovanja,  i,  kako mnogi tvrde,  najučenijem  i najumnijem ministru prosvete svih vremena i naroda.

Zadivljen njegovim predavanjem,  jedan radnik  se  obratio    narkomu Lunačarskom:

„Druže  Lunačarski,  vi ste tako pametan čovek.  Koliko fakulteta treba završiti da bi  neko bio tako uman?“

-Svega tri - odgovrio je narkom prosvete -  jedan mora da završi vaš deda,   drugi vaš otac i treći - vi.


Branko Rakočević