Danas je za našu redakciju žalostan dan. Ispratili smo na poslednji put našeg prevodioca Alberta Orlova, koji je radio sa nama od 1995. godine.

Glas Alberta Orlova retko se čuo u našem eteru - on je samo ponekad pravio autorske programe, posvećene sportu. Ali naš kolega je bio nezamenjiv kao stručnjak i spadao je u onu kategoriju ljudi na koje je uvek moglo da se računa.
 

U to da njega nema sa nama, teško je poverovati i zato što je on, mada je bio već čovek u godinama, bio krepkog zdravlja. Za 15 godina rada u našoj redakciji ni jednom nije propustio svoju smenu zbog bolesti. Po njemu smo mogli da navijamo satove: uvek prav i koncentrisan, nikada nije nikuda kasnio. Najprecizniji saradnik naše redakcije mogao je dugo da prevrće enciklopedije i rečnike u potrazi za ispravnom nijansom reči. Između ostalog, i Krstarica je kod njega na kompjuteru uvek bila otvorena.
 

Naš prevodilac je bio vrlo čestit i inteligentan čovek. Vrlo načitan, ali pri tome nikada nije demonstrirao svoju obrazovanost bez razloga. Ćutljive naravi, šalio se retko, ali uvek tanano. Četvorostruki deda, pekao je izuzetne pite kojima nas je uvek častio na svoj rođendan. Uz to nikada nije uzimao odmor leti. Ne volim da sedim besposlen kad je žega, govorio je naš prevodilac Albert Orlov.
 

Takav će zauvek ostati u našim srcima.