Данас је за нашу редакцију жалостан дан. Испратили смо на последњи пут нашег преводиоца Алберта Орлова, који је радио са нама од 1995. године.

Глас Алберта Орлова ретко се чуо у нашем етеру - он је само понекад правио ауторске програме, посвећене спорту. Али наш колега је био незамењив као стручњак и спадао је у ону категорију људи на које је увек могло да се рачуна.
 

У то да њега нема са нама, тешко је поверовати и зато што је он, мада је био већ човек у годинама, био крепког здравља. За 15 година рада у нашој редакцији ни једном није пропустио своју смену због болести. По њему смо могли да навијамо сатове: увек прав и концентрисан, никада није никуда каснио. Најпрецизнији сарадник наше редакције могао је дуго да преврће енциклопедије и речнике у потрази за исправном нијансом речи. Између осталог, и Крстарица је код њега на компјутеру увек била отворена.
 

Наш преводилац је био врло честит и интелигентан човек. Врло начитан, али при томе никада није демонстрирао своју образованост без разлога. Ћутљиве нарави, шалио се ретко, али увек танано. Четвороструки деда, пекао је изузетне пите којима нас је увек частио на свој рођендан. Уз то никада није узимао одмор лети. Не волим да седим беспослен кад је жега, говорио је наш преводилац Алберт Орлов.
 

Такав ће заувек остати у нашим срцима.