Pored SAD i EU bi mogla tražiti gašenje Srbsko-ruskog humanitarnog centra?

Pritisci američkih i evropskih zvaničnika da Beograd ne odobri diplomatski status Srbsko-ruskom centru u Nišu mogli bi da se pretvore u zvaničan uslov Brisela kada na dnevni red dođe otvaranje poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, a mogli bi da zatraže čak i gašenje Centra.

Izveštaj o skriningu ovog poglavlja još nije dostavljen Beogradu, a prema informacijama "Večerhih novosti", ovaj dokument je "zakočen" jer baltičke zemlje i Poljska insistiraju da se u njega ugradi niz zahteva koji se odnose na slabljenje veza Srbije i Rusije - od uvođenja sankcija do vojne saradnje.

- Srbija se prilikom osnivanja Centra saglasila da će dati diplomatski status osoblju. To nije toliki problem za Zapad, koliko mogućnost da diplomatski status dobije i sama zgrada Centra, čime bi on praktično postao ruska teritorija. Kada je Centar osnivan, on je bio deo "paketa" dogovora o "Južnom toku", koji je u međuvremenu suspendovan, pa se postavlja pitanje svrhe tog centra - kaže nam Igor Novaković, koordinator Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konventa o EU.

Iz Centra u Nišu poručuju da je on, za pet godina rada opravdao svoje postojanje i namenu, koja je isključivo u domenu humanitarnog reagovanja - pružanja pomoći, spasavanja i organizacije saradnje u borbi sa vanrednim situacijama:

- Što se tiče međudržavnog sporazuma o uslovima boravka, privilegijama i imunitetu predstavnika Centra, to predstavlja političko pitanje i o tome odlučuju vlade Srbije i Rusije.