Поред САД и ЕУ би могла тражити гашење Србско-руског хуманитарног центра?

Притисци америчких и европских званичника да Београд не одобри дипломатски статус Србско-руском центру у Нишу могли би да се претворе у званичан услов Брисела када на дневни ред дође отварање поглавља 31, које се односи на спољну политику и безбедност, а могли би да затраже чак и гашење Центра.

Извештај о скринингу овог поглавља још није достављен Београду, а према информацијама "Вечерхих новости", овај документ је "закочен" јер балтичке земље и Пољска инсистирају да се у њега угради низ захтева који се односе на слабљење веза Србије и Русије - од увођења санкција до војне сарадње.

- Србија се приликом оснивања Центра сагласила да ће дати дипломатски статус особљу. То није толики проблем за Запад, колико могућност да дипломатски статус добије и сама зграда Центра, чиме би он практично постао руска територија. Када је Центар осниван, он је био део "пакета" договора о "Јужном току", који је у међувремену суспендован, па се поставља питање сврхе тог центра - каже нам Игор Новаковић, координатор Радне групе за поглавља 30 и 31 Националног конвента о ЕУ.

Из Центра у Нишу поручују да је он, за пет година рада оправдао своје постојање и намену, која је искључиво у домену хуманитарног реаговања - пружања помоћи, спасавања и организације сарадње у борби са ванредним ситуацијама:

- Што се тиче међудржавног споразума о условима боравка, привилегијама и имунитету представника Центра, то представља политичко питање и о томе одлучују владе Србије и Русије.