Stvaralački univerziteti sveta: razmena iskustva uz poštovanje samosvojnosti

Integracija sistema obrazovanja u sferi kulture i umetnosti. Ova tema će biti osnova na međunarodnom simpozijumu Univerziteti kulture i umetnosti u jedinstvenom obrazovnom prostoru koji će se odžati u Parizu.
 

Pre 4 godine inicijator ovakvog simpozijuma bio je Moskovski univerzitet kulture i umetnosti. I od tada ovaj projekat ostaje jedini takav projekat koji omogućava stručnjacima iz raznih zemalja da razmenjuju iskustvo obrazovanja u oblasti umetničkog stvaralaštva. U Rusiji, između ostalog, ovakvo iskustvo je vrlo bogato, ali sistem obrazovanja se u mnogome razlikuje na primer od evropskog. I zato, stupivši još 2003. u Bolonjski proces, čiji je cilj izjednačiti kvalitet pripreme stručnjaka raznih zemalja, osigurati uzajamno priznavanje diploma unutar Evrope - pedagoška zajednica zemlje nije došla do jedinstvenog mišljenja: treba li odustajati od sopstvenih tradicija da bi se udovoljilo integraciji? U svakom slučaju rektor Moskovskog univerziteta kulture i umetnosti Ramzan Abdulatipov u intervjuu za Glas Rusije izjasnio se na taj račun prilično oprezno.

Bolonjski proces kao integraciju obrazovnih sistema, smatra Ramzan Abdulatipov, treba prihvatiti uprvom redu kako bi Rusija ušla u evropski obrazovni prostor. Ali pri tome treba vrlo jasno shvatati da je takođe reč o očuvanju kulturnog identiteta. To je bazični problem. Važno je da se adaptiramo prema evropskim standardima i da uporedo sa tim očuvamo svoju samosvojnost, ne uništimo ona dostignuća koja postoje u ruskom obrazovnom sistemu.
 

A najvažnije istorijsko dostignuće je neprekidnost i višestepenost obrazovanja. Posebno u sferi muzičke umetnosti. Dečija muzička škola, škola, konzervatorijum - takav je obrazovni lanac koji obuhvata 16 godina neprekidnog obrazovanja profesionalnog muzičara u Rusiji, podvlači u intervjuu za Glas Rusije rektor Peterburškog konzervatorijuma Sergej Stadler.

Navikli smo na taj sistem koji priprema muzčare iz raznih oblasti i sračunat je na neprekidnu obuku. I uvek smo imali dobre rezultate. U muzičkim profesijama, smatra Sergej Stadler, nema smisla prekidati proces obuke. Bečeler dirgent ili bečeler kompozitor je apsurd. Ali, sa druge strane, može se učiniti tako da čovek koji ne želi da se zaustavlja na bakalavrijatu pređe dalje na magistraturu bez ispita. To će i biti neprekidno obrazovanje. Smatram da se može naći neki kompromis, ako je ruskim univerzitetima toliko potreban Bolonjski proces.
 

Ipak u celini sistem bečeler-magistar za umetničko obrazovanje je neprihvatljiv, ubeđen je rektor Instituta za kinematografiju Vladimir Mališev. Možda samo za pojedine fakultete, na primer, ekonomski, koji priprema menadžere. U intervjuu za Glas Rusije rektor filmskog instituta je rekao:

Bili smo prva filmska škola u svetu koja je od 1919. sakupila veliko iskustvo stvaralačkog obrazovanja, a naš sistem je odobrio UNESKO. Teško nam je da zamislimo kako se može deliti na etape obuka stvaralačkoj struci. Recimo, snimatelj ili režiser za tri godine dobijaju stepen bečelera i sa tim prvim stepenom visokog obrazovanja odlaze na snimanje. Dobili su osnove, ostalo će sticati u praksi. Njih će uvući onaj filmski proces i više neće biti povratka obrazovanju. I zatim: stvaralačko obzraovanje je posebno. Svaki ugledni majstor obučava po svom sistemu. Tako pripremamo dobro potkovane ljude. I ne vidim da kvalitet našeg obrazovanja za nekim zaostaje.
 

Između ostalog Bolonjski sistem nije zakon koji je jedinstven za sve. Vodeći instituti zemlje imaju pravo izbora da li da prihvate sistem ili ne. A na simpozijumu u Parizu ruski građani imaju mogućnost da se objasne sa stranim kolegama povodom svog stava, da podele iskustvo, da vide kako rade drugi. Šta ako se nađu dodirne tačke i Bolonjski proces se ne učini tako beskrajo negativnim...