OEBS: treba li plesti nove korpe?

U okviru sastanka šefova država prikaspijskih zemalja, održanog ovih dana u Bakuu, predsednici Rusije i Kazahstana Dmitrij Medvedev i Nursultan Nuzarbajev su razmotrili pitanja vezana za pripremu samita Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. On će biti održan 1. i 2. decembra u Astani, glavnom gradu Kazahstana, koji je ove godine predsedavajući u OEBS-u. Po rečima Medvedeva, predstojeći samit važan je događaj ne samo za Kazahstan i za čitav region. To je, podvukao je ruski predsednik, događaj istaknut u međunarodnom pogledu u celini.
 

Kako je istakao Dmitrij Medvedev, takvi forumi se sazivaju retko, i na njima se razmatraju pitanja koja brinu ogroman broj država. I zaista, aktuelni samit biće prvi posle 11-godišnje pauze. Tema pripreme za forum OEBS-a bila je jedan od važnih i na sastanku ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova sa nemačkim kolegom Gidom Vesterveleom održanog 21. novembra u Nirnbergu. U Nemačkoj Lavrov je učstvovao u otvaranju Muzeja Nirnberškog procesa. A dan ranije pitanja pripreme samita razmotrio je sa nizom svetskih lidera Nursultan Nazarbaev u Lisabonu. On je bio pozvan tamo radi učešća u zasedanju Severnoatlantskog saveta NATO-a.

Po svemu sudeći, tema uloge OEBS-a u uslovima novih opasnosti i izazova u Evropi i na planeti u celini ponovo izbija na jedno od prvih mesta svetskog političkog dnevnog reda. Zasluga ovde pripada kazahstanskom predsedavanju, koje za jedan od prioriteta ima inicijativu foruma u Astani. Indikativno je da se upravo ovih dana, 21. novembra, navršilo 20 godina od kako su u glavnom gradu Francuske učesnici Savetovanja o bezbednosti i saradnji u Evropi potpisali Parisku povelju za novu Evropu. Ovaj dokument je označio kraj hladnog rata i pozvao na pretvaranje Savetovanja o bezbednosti i saradnji u Evropi u stalno aktivnu međunarodnu instituciju. Četiri godine kasnije to je postao OEBS.
 

Teško da se može izračunati koliko je za proteklo vreme bilo slomljeno političkih kopalja oko ove organizacije. Najoštrije diskusije vodile su se povodom narušavanja balansa takozvane tri korpe, koje određuju prioretete njene delatnosti – vojno-političke, ekonomsko-ekološke i humanitarne. Ne smiruju se ove rasprave ni danas. Suština primedbi se svodi na to da po rečima šefa komiteta ruske Državne dume za međunarodne poslove Konstantina Kosačova, ova organizacija poslednjih godina bavi se ne toliko bezbednošću, koliko nadzorom izbora u nezapadnim zemljama. Pre svega, u Rusiji i na postsovjetskom prostoru. Konačno, ističu mnogi političari i eksperti, parisko viđenje Evrope kao nedeljivog prostora bezbednosti i dalje ostaje cilj, a ne realnost.
 

Kako su istakli učesnici nedavno održanog u Moskvi zasedanja okruglog stola Od Helsinkija do Astane, predstojeći samit neće biti samit gotovih rešenja. Ipak on će omogućiti da se označi novi start OEBS-a. Po mišljenju direktora Instituta za zemlje ZND Vladimira Žarihina, cilj foruma treba da bude stvaranje napora za potpuno revidiranje sve tri korpe organizacije.
 

Poznati ruski politikolog, šef odeljenja za zemlje i regione Instituta za Evropu Vladislav Belov nije sklon da precenjuje značaj OEBS-a.
 

OEBS treba razmatrati kao element strukture bezbednosti koja se sastoji danas ne samo od OEBS-a, već i od NATO-a, ODKB i drugih struktura, kaže Belov. Verovatno je najveći nedostatak OEBS-a složenost donošenja odluka, usaglašavanja zajedničkih koraka. Napori ove organizacije su nažalost nedovoljni kako bi se osigurala kompleksna bezbednost u svoj punoći. Zato NATO i druge platforme, sa tačke gledišta Rusije treba da se presecaju sa delatnošću OEBS-a.
 

Po mišljenju Moskve, OEBS za sada igra prilično slabu ulogu u stvaranju nove arhitekture evropske bezbednosti. Da li će tu ulogu pojačati samit u Astani, saznaćemo uskoro.