ОЕБС: треба ли плести нове корпе?
У оквиру састанка шефова држава прикаспијских земаља, одржаног ових дана у Бакуу, председници Русије и Казахстана Дмитриј Медведев и Нурсултан Нузарбајев су размотрили питања везана за припрему самита Организације за европску безбедност и сарадњу. Он ће бити одржан 1. и 2. децембра у Астани, главном граду Казахстана, који је ове године председавајући у ОЕБС-у. По речима Медведева, предстојећи самит важан је догађај не само за Казахстан и за читав регион. То је, подвукао је руски председник, догађај истакнут у међународном погледу у целини.
Како је истакао Дмитриј Медведев, такви форуми се сазивају ретко, и на њима се разматрају питања која брину огроман број држава. И заиста, актуелни самит биће први после 11-годишње паузе. Тема припреме за форум ОЕБС-а била је један од важних и на састанку руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова са немачким колегом Гидом Вестервелеом одржаног 21. новембра у Нирнбергу. У Немачкој Лавров је учствовао у отварању Музеја Нирнбершког процеса. А дан раније питања припреме самита размотрио је са низом светских лидера Нурсултан Назарбаев у Лисабону. Он је био позван тамо ради учешћа у заседању Северноатлантског савета НАТО-а.
По свему судећи, тема улоге ОЕБС-а у условима нових опасности и изазова у Европи и на планети у целини поново избија на једно од првих места светског политичког дневног реда. Заслуга овде припада казахстанском председавању, које за један од приоритета има иницијативу форума у Астани. Индикативно је да се управо ових дана, 21. новембра, навршило 20 година од како су у главном граду Француске учесници Саветовања о безбедности и сарадњи у Европи потписали Париску повељу за нову Европу. Овај документ је означио крај хладног рата и позвао на претварање Саветовања о безбедности и сарадњи у Европи у стално активну међународну институцију. Четири године касније то је постао ОЕБС.
Тешко да се може израчунати колико је за протекло време било сломљено политичких копаља око ове организације. Најоштрије дискусије водиле су се поводом нарушавања баланса такозване три корпе, које одређују приоретете њене делатности – војно-политичке, економско-еколошке и хуманитарне. Не смирују се ове расправе ни данас. Суштина примедби се своди на то да по речима шефа комитета руске Државне думе за међународне послове Константина Косачова, ова организација последњих година бави се не толико безбедношћу, колико надзором избора у незападним земљама. Пре свега, у Русији и на постсовјетском простору. Коначно, истичу многи политичари и експерти, париско виђење Европе као недељивог простора безбедности и даље остаје циљ, а не реалност.
Како су истакли учесници недавно одржаног у Москви заседања округлог стола Од Хелсинкија до Астане, предстојећи самит неће бити самит готових решења. Ипак он ће омогућити да се означи нови старт ОЕБС-а. По мишљењу директора Института за земље ЗНД Владимира Жарихина, циљ форума треба да буде стварање напора за потпуно ревидирање све три корпе организације.
Познати руски политиколог, шеф одељења за земље и регионе Института за Европу Владислав Белов није склон да прецењује значај ОЕБС-а.
ОЕБС треба разматрати као елемент структуре безбедности која се састоји данас не само од ОЕБС-а, већ и од НАТО-а, ОДКБ и других структура, каже Белов. Вероватно је највећи недостатак ОЕБС-а сложеност доношења одлука, усаглашавања заједничких корака. Напори ове организације су нажалост недовољни како би се осигурала комплексна безбедност у свој пуноћи. Зато НАТО и друге платформе, са тачке гледишта Русије треба да се пресецају са делатношћу ОЕБС-а.
По мишљењу Москве, ОЕБС за сада игра прилично слабу улогу у стварању нове архитектуре европске безбедности. Да ли ће ту улогу појачати самит у Астани, сазнаћемо ускоро.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















