Početna stranica > Novosti
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da je u Evropi u toku nova trka u naoružanju, vođena nestabilnošću i napetošću, istovremeno insistirajući da je njegova zemlja spremna da obnovi prijateljske odnose sa državama širom kontinenta.
Pišući za hamburški "Di cajt", Putin je naglasio ulogu koju su Sovjeti imali u oslobađanju evropskih naroda od nacističke okupacije. Predsednik je odao počast vojnicima Crvene armije, „koji su ne samo branili nezavisnost i dostojanstvo naše domovine, već su i Evropu i svet spasili od porobljavanja“.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Sovjeti su sa Zapadom radili na rušenju nacističkog nasleđa, ali sada širenje NATO-a rizikuje da Evropu ponovo rastrga, kaže Putin
22.06.2021. god.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da je u Evropi u toku nova trka u naoružanju, vođena nestabilnošću i napetošću, istovremeno insistirajući da je njegova zemlja spremna da obnovi prijateljske odnose sa državama širom kontinenta.
Pišući za hamburški "Di cajt", Putin je naglasio ulogu koju su Sovjeti imali u oslobađanju evropskih naroda od nacističke okupacije. Predsednik je odao počast vojnicima Crvene armije, „koji su ne samo branili nezavisnost i dostojanstvo naše domovine, već su i Evropu i svet spasili od porobljavanja“.
Dalje je dodao da se poraz Trećeg rajha dogodio i uz pomoć „naših saveznika u antihitlerovskoj koaliciji, učesnika pokreta Otpora i nemačkih antifašista koji su približili našu zajedničku pobedu“.
Putin je rekao da je kraj Hladnog rata trebalo da bude „zajednička pobeda Evrope“, ali da su tenzije širom kontinenta bespotrebno ponovo porasle. Predsednik je za ovakvo stanje optužio NATO, tvrdeći da je vojni blok pod vođstvom SAD-a „relikt“ sukobljavanja iz doba Hladnog rata. Njegova ekspanzija na istok, uprkos uveravanjima da je suprotno, podstakla je nepoverenje i napetost na kontinentu, rekao je on.
Odnosi između Moskve i NATO-a u početku su se otapali nakon raspada SSSR-a, pri čemu su obe strane čak potpisale deklaraciju tvrdeći da „jedna drugu nisu smatrale protivnicima“.
Odnosi između Moskve i NATO-a u početku su se otapali nakon raspada SSSR-a, pri čemu su obe strane čak potpisale deklaraciju tvrdeći da „jedna drugu nisu smatrale protivnicima“.
Međutim, Rusija insistira na tome da je dobila uveravanja da se blok neće širiti prema granicama zemlje, što je prekinuto 2004. godine kada je NATO doživeo najveću jedinstvenu ekspanziju u svojoj istoriji, prihvatajući baltičke države i niz bivših država Istočnog bloka. Ovaj potez Putin je naveo kao stratešku pretnju u govoru povodom prisajedinjenja Krima 2014. godine.
„Štaviše“, napisao je Putin, „mnoge zemlje su bile stavljene pred veštački izbor da budu sa kolektivnim Zapadom ili sa Rusijom“. Predsednik je naveo događaje u Ukrajini 2014. godine kao primer „posledica do kojih je dovela ova agresivna politika“. Tamo je, rekao je on, „EU aktivno podržavala protivustavni oružani puč u Ukrajini“.
„Štaviše“, napisao je Putin, „mnoge zemlje su bile stavljene pred veštački izbor da budu sa kolektivnim Zapadom ili sa Rusijom“. Predsednik je naveo događaje u Ukrajini 2014. godine kao primer „posledica do kojih je dovela ova agresivna politika“. Tamo je, rekao je on, „EU aktivno podržavala protivustavni oružani puč u Ukrajini“.
„Čitav sistem evropske bezbednosti sada se značajno degradirao“, upozorio je on.
„Tenzije rastu, a rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni. Propuštamo ogromne mogućnosti koje saradnja nudi. To je utoliko važnije sada kada se svi suočavamo sa zajedničkim izazovima, poput pandemije i njenih strašnih socijalnih i ekonomskih posledica.“
„Tenzije rastu, a rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni. Propuštamo ogromne mogućnosti koje saradnja nudi. To je utoliko važnije sada kada se svi suočavamo sa zajedničkim izazovima, poput pandemije i njenih strašnih socijalnih i ekonomskih posledica.“
Putin je ponovio da se „Rusija zalaže za obnavljanje sveobuhvatnog partnerstva sa ostatkom Evrope“ i ponovo predložio ideju o „zajedničkom prostoru za saradnju i bezbednost od Atlantika do Tihog okeana“.
U aprilu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uputio poziv zemljama EU da se pridruže planu koji Moskva podržava i formira - „Veliko evroazijsko partnerstvo“, a koje bi bilo otvoreno za sve države sa dva kontinenta. To će biti vođeno vrednostima ujedinjenja i inkluzivnosti, rekao je on.
U svom pozivu nemačkim čitaocima, Putin je rekao: „Svet je dinamično mesto, suočeno sa novim izazovima i pretnjama. Jednostavno ne možemo sebi priuštiti da nosimo teret prošlih nesporazuma, teških osećanja, sukoba i grešaka.“
Dodao je da je „naš zajednički i neosporni cilj da osiguramo sigurnost na kontinentu bez linija razdvajanja, zajednički prostor za ravnopravnu saradnju i inkluzivni razvoj za prosperitet Evrope i sveta u celini“.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / Alekseй Nikolьskiй/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- Putin
- NATO
- geopolitika
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Moskva mora da izoštri nuklearno odvraćanje, revidira doktrinu i porazi Kijev kako bi sprečila širi rat sa Zapadom i silama NATO-a...
Izraelski špijuni po narudžbini mešali su se u izbore na Kipru i u Sloveniji...
Čini se da se moć Ukrajine menja iza kulisa...
Ono što su SAD i Izrael videli kao brzu kampanju, Iran vidi kao borbu za opstanak. Troškovi rastu, a kraj se ne nazire....
Analizirajući razloge rastuće globalne tenzije poslednjih godina, ne može da se ne obrati pažnja na dosledan niz odluka političkih elita zapadnih država koje su dovele do degradacije režima kontrole...
Posle dana „šatl diplomatije“ sa Kijevom, Vašington ide direktno u Moskvu – zaobilazeći EU i proveravajući koliko Zelenski može da se odupre američkom pritisku dok se linija fronta urušava....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
