Почетна страница > Новости
Руски председник Владимир Путин упозорио је да је у Европи у току нова трка у наоружању, вођена нестабилношћу и напетошћу, истовремено инсистирајући да је његова земља спремна да обнови пријатељске односе са државама широм континента.
Пишући за хамбуршки "Ди цајт", Путин је нагласио улогу коју су Совјети имали у ослобађању европских народа од нацистичке окупације. Председник је одао почаст војницима Црвене армије, „који су не само бранили независност и достојанство наше домовине, већ су и Европу и свет спасили од поробљавања“.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Совјети су са Западом радили на рушењу нацистичког наслеђа, али сада ширење НАТО-а ризикује да Европу поново растрга, каже Путин
22.06.2021. год.
Руски председник Владимир Путин упозорио је да је у Европи у току нова трка у наоружању, вођена нестабилношћу и напетошћу, истовремено инсистирајући да је његова земља спремна да обнови пријатељске односе са државама широм континента.
Пишући за хамбуршки "Ди цајт", Путин је нагласио улогу коју су Совјети имали у ослобађању европских народа од нацистичке окупације. Председник је одао почаст војницима Црвене армије, „који су не само бранили независност и достојанство наше домовине, већ су и Европу и свет спасили од поробљавања“.
Даље је додао да се пораз Трећег рајха догодио и уз помоћ „наших савезника у антихитлеровској коалицији, учесника покрета Отпора и немачких антифашиста који су приближили нашу заједничку победу“.
Путин је рекао да је крај Хладног рата требало да буде „заједничка победа Европе“, али да су тензије широм континента беспотребно поново порасле. Председник је за овакво стање оптужио НАТО, тврдећи да је војни блок под вођством САД-а „реликт“ сукобљавања из доба Хладног рата. Његова експанзија на исток, упркос уверавањима да је супротно, подстакла је неповерење и напетост на континенту, рекао је он.
Односи између Москве и НАТО-а у почетку су се отапали након распада СССР-а, при чему су обе стране чак потписале декларацију тврдећи да „једна другу нису сматрале противницима“.
Односи између Москве и НАТО-а у почетку су се отапали након распада СССР-а, при чему су обе стране чак потписале декларацију тврдећи да „једна другу нису сматрале противницима“.
Међутим, Русија инсистира на томе да је добила уверавања да се блок неће ширити према границама земље, што је прекинуто 2004. године када је НАТО доживео највећу јединствену експанзију у својој историји, прихватајући балтичке државе и низ бивших држава Источног блока. Овај потез Путин је навео као стратешку претњу у говору поводом присаједињења Крима 2014. године.
„Штавише“, написао је Путин, „многе земље су биле стављене пред вештачки избор да буду са колективним Западом или са Русијом“. Председник је навео догађаје у Украјини 2014. године као пример „последица до којих је довела ова агресивна политика“. Тамо је, рекао је он, „ЕУ активно подржавала противуставни оружани пуч у Украјини“.
„Штавише“, написао је Путин, „многе земље су биле стављене пред вештачки избор да буду са колективним Западом или са Русијом“. Председник је навео догађаје у Украјини 2014. године као пример „последица до којих је довела ова агресивна политика“. Тамо је, рекао је он, „ЕУ активно подржавала противуставни оружани пуч у Украјини“.
„Читав систем европске безбедности сада се значајно деградирао“, упозорио је он.
„Тензије расту, а ризици од нове трке у наоружању постају стварни. Пропуштамо огромне могућности које сарадња нуди. То је утолико важније сада када се сви суочавамо са заједничким изазовима, попут пандемије и њених страшних социјалних и економских последица.“
„Тензије расту, а ризици од нове трке у наоружању постају стварни. Пропуштамо огромне могућности које сарадња нуди. То је утолико важније сада када се сви суочавамо са заједничким изазовима, попут пандемије и њених страшних социјалних и економских последица.“
Путин је поновио да се „Русија залаже за обнављање свеобухватног партнерства са остатком Европе“ и поново предложио идеју о „заједничком простору за сарадњу и безбедност од Атлантика до Тихог океана“.
У априлу је руски министар спољних послова Сергеј Лавров упутио позив земљама ЕУ да се придруже плану који Москва подржава и формира - „Велико евроазијско партнерство“, а које би било отворено за све државе са два континента. То ће бити вођено вредностима уједињења и инклузивности, рекао је он.
У свом позиву немачким читаоцима, Путин је рекао: „Свет је динамично место, суочено са новим изазовима и претњама. Једноставно не можемо себи приуштити да носимо терет прошлих неспоразума, тешких осећања, сукоба и грешака.“
Додао је да је „наш заједнички и неоспорни циљ да осигурамо сигурност на континенту без линија раздвајања, заједнички простор за равноправну сарадњу и инклузивни развој за просперитет Европе и света у целини“.
Извор: РТ
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости / Алексей Никольский/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Путин
- НАТО
- геополитика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
