Ekranoplan

Protekle godine se saznalo da Rusija namerava da obnovi proizvodnju ekranoplana koji će se  u perspektivi koristiti za potrebe specijalnih resora zemlje. Ekranoplan koristi efekat aerodinamičkog ekrana pri kretanju nad vodenom ili zemaljskom površinom. Takav aparat je sposoban da klizi iznad površine na račun podizne snage koja se obezbeđuje tokom vazduha koji stvara pritisak pod aparatom. Najčešće ekranoplani lete nad  vodenom površinogm jer je ona za razliku od zemlje ravnomernija po svojoj visini. Od drugih brodova, recimo, hidroglisera ekranoplan se razlikuje brzinom – do 250 čvorova (463 kilometra na sat). Generalni  direktor CKB «Aleksejev» Sergej Platonov je objavio da će serijska proizvodnja ruskih ekranoplana početi posle 2015. godine.  Tokom 2010. do 2011. godine će biti ostvareni  projektni radovi. Od 2012. godine će početi druga, duža etapa na uhodavanju projekta i stvaranju dovoljno krupnog ekranoplana. Prema rečima Platonova,  u prvoj etapi obnavljanja proizvodnje ekranoplana u Rusiji će se razrađivati aparati nosivosti 50, 100 i 600 tona. Inače, sredinom decembra 2010. godine je zamenik premijera RF Sergej Ivanov objavio da projekat državnog programa naoružanja za 2011. do 2020. godine ne predviđa izgradnju ekranoplana.  U SSSR-u je proizvodnja ekranoplana počela 1957. godine i bila obustavljena 1990-ih godina. 1960-ih godina CKB «Aleksejev» je stvorio i probao na Kaspijskom moru eksperimentalni ekranoplan, koji su zapadni specijalni resori nazali Kaspijskim monstrumom. Ekranoplan je imao razmak krila 37,6  metara, dužinu oko 100 metara,  makmimalnu masu uzletanja 544 tone. 1980. godine je prototip tog broda imao udes i potonuo, posle toga je bilo odlučeno o obustavi tog projekta. Najpoznatiji sovjetski ekranoplani su bili teretno-desantni Orlić (izgrađeno je bilo 5 jedinica) i ekranoplan-nosač raketa Lunj (sagrađen je bio samo jedan primerak, povučen iz sastava Crnomorske flote 1990-ih godina).