Hrišćani čitavog sveta slave Cvetnu nedelju

Poslednje nedelje pred  Uskrs hrišćani slave jedan od najvažnijih crkvenih praznika – Cveti. Ove godine se taj termin poklapa u svim hrišćanskim konfesijama – pravoslavnim, kod katolika i nekih protestanata.

U Rusiji se taj praznik zove Vrbova nedelja – tog dana vernici donose u crkvu vrbove grančice jer u našem podneblju taj žbun  cveta među prvima. O Jevanđeoskim izvorima tog praznika priča predstavnik Moskovske patrijaršije sveštenik Georgij Roščin.

Taj dan je posvećen sećanju na Ulazak Gospoda u Jerusalim, jašući magarca. Uoči svog stradanja na krstu on je došao u Jerusalim sa svojim učenicima da bi pružio ljudima poslednje pouke, učvrstio njihovu veru i ispričao  o krsnim mučenjima i Vaskrsnuću posle njih. Upravo taj momenat ulaska u Jerusalim slave vernici jer iz Jevanđelja znamo da su tada ljudi dočekali Isusa kao Mesiju, slavili kao Boga  i prekrivali njegov put ne samo palmovim granama, već i  odećom.

Prema tradiciji se u svim hrišćanskim konfesijama taj praznik smatra za jedan od najvećih. On spada u 12 glavnih crkvenih praznika. Poštovanje jevanđeoskih događaja potiče iz prastarog doba – još su u 4. veku tu svečanost slavili u Jerusalimskoj crkvi.

U različitim zemljama Cveti slave na različite načine. Katolici donose u crkvu palmove i maslinove  grane,  lovor ili šimšir. Pri tome ukrašavaju ih slatkišima, voćem, mašnama i poklanjaju deci. U pravoslavnoj Rusiji simboličan dar  za taj praznik je postala vrba. Osvećene grane smatraju se lekovitim: ko želi da se otarasi bolesti mora da pojede 9 maljavih pupoljaka. Sve do sredine 18. veka u ruskim gradovima i selima su se obavezno održavale svečane povorke na čelu s arhijerejima i sveštenicima koji su jahali konje ili magarce. Pri tome su gradonačelnici vodili životinje za dizgine. U Moskvi, naprimer, sam car je vodio magarca koga je jahao prvojerarh Ruske crkve.

Bez obzira na razlike u obredima suština praznika je nepromenljiva za sve hrišćane, - nastavlja sveštenik Georgij Roščin.

Taj praznik je neka međa, kraj Velikog posta od četrdeset dana, u vreme kojeg su se vernici uzdržavali ne samo od mrsne hrane, već i loših dela i misli. Od svečane proslave praznika Cveti hrišćani prelaze  tužnim danima Strasne sedmice. Ona je van okvira Velikog posta. Ti dani su liturgijska uspomena na tragične događaje krsne smrti Hrista, pomenute u Jevanđelju. Zato je potrebno slaviti Cveti, pričestivši se Hristovih tajni i učvstivši se pred Strasnom nedeljom.

Bez obzira na to što se praznik Cveti slavi u vreme posta, tog dana vernici smeju jesti ribu i školjke. Zato je sledeća nedelja, pred Uskrs sve do svetlog praznika Uskrsa vreme strogog posta u jelu, i period posebne molitvene pripreme za Uskrs.