Povodom radne posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova Balkanu

Radna poseta ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova Balkanu biće održana od 19. do 21. aprila. Srbija-Crna Gora-Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija-Slovenija – takva je maršruta njegove diplomatske turneje.

U Srbiji se planira razmatranje širokog kruga pitanja bilateralne saradnje, saradnja sve zemlje na međunarodnoj areni, analiza ispunjavanja dogovora postignutih u toku zvanične posete Beogradu predsednika Dmitrija Medvedeva 20. oktobra 2009. i radne posete premijera Vladimira Putina 23. marta 2011. godine.

Poseta Crnoj Gori priređena je povodom 300-godišnjice uspostavljanja prvih političkih kontakata među našim zemljama. Ali, osim razmene protokolarnih manifestacija koje odgovaraju svečanom trenutku, planirano je i razmatranje potpisivanja Memoranduma o saradnji između Federalne arhivske agencije i Državnog arhiva Crne Gore, kao i sporazumi o namerama za otvaranje rusko-crnogorskog centra za kulturu, nauku, obrazovanje i sport između Fonda podrške javne diplomatije Gorčakov i opštine Bar.

Povod za posetu Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji takođe je postao slavni istorijski datum: 150-godišnjia od otvaranja prvog zvaničnog predstavništva Rusije – Carkskog konzltata na teritoriji savemene Makedonije. U okviru planiranih susreta sa rukovodstvom zemlje predstoji razmatranje stanja i perspektiva rusko-makedonske saradnje. Akcenat će biti stavljen na uvećanje trgovinsko-ekonomskih veza, popularizaciju saradnje u gorivno-energetskoj i investicionoj sferi, razvoju kulturno-humanitarnih kontakata. Palnira se i ozbiljna razmena mišljenja o sitauciji na Balkanu i o problemima evropskog dnevnog reda.

U Sloveniji glavno će biti razmatranje rusko-slovenačke saradnje u različitim multilateralnim formatima. Slovenija se određuje u međunarodnoj sferi kao zemlja koja zaslužuje poverenje i dobronamerni parnter Rusije. Ljubljana se zalaže za izgradnju odnosa strateškog parnterstva između EU i NATO-a sa Rusijom.

U toku pregovora će biti razmotrena i tekuća situacija na Balkanu, u prvom redu tematika bosanskog regulisanja i Kosova. Planira se i razmatranje drugih akutnih problema svetske politike, uključujući situaciju u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku.

Ali da se vratimo rusko-sprskim odnosima. Trenutno Srbija ostaje najveći partner Rusije u regionu Zapadnog Balkana. Bez obzira na negativan uticaj globalne finansijsko-ekonmske krize, 2010. godine označena je tendencija postepenog obnavljanja obima međusobne trgovine (rezultati 2010. godine: prema podacima srpske statistike – 2,7 milijardi američkih dolara, po ruskoj metodologiji 1,4 milijarda američkih dolara). U skladu sa međuvladinim sporazumom o saradnji u naftnoj i gasnoj sferi nastavlja se rad na realizaciji velikih energetskih projekata, uključujući izgradnju sprske deonice gasovoda Južni tok, uređenje i puštanje u rad podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, modernizaciju proizvodnih kapaciteta kompanije Naftna industrija Srbije. Razmatraju se i drugi perspektivi planovi u oblasti razvoja saobraćaja, infrastrukture, energetike. Vrši se saradnja u kretisno-finansijskoj sferi. Sumarni obim ruskih investicija u ekonomiju Srbije 2003-2010. izneo je 1,4 milijardu američkih dolara.

Jedan od ključnih problema saradnje povodom međunarodnog dnevnog reda ostaje stabilnost na Zapadnom Balkanu. Rusija se dosledno pridržava principijalne linije o Kosovu: rešenje ovog problema može da bude nađeno samo na putu pregovora između Beograda i Prištine na osnovu rezolucije 1244 SB UN.

Radna poseta Sergeja Lavrova Beogradu nesumnjivo će doprineti uspešnoj realizaciji bilateralnih sporazuma, usmerenih na dalje bogaćenje svestrane saradnje između Rusije i Srbije.