Поводом радне посете министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Балкану
Радна посета министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Балкану биће одржана од 19. до 21. априла. Србија-Црна Гора-Бивша Југословенска Република Македонија-Словенија – таква је маршрута његове дипломатске турнеје.
У Србији се планира разматрање широког круга питања билатералне сарадње, сарадња све земље на међународној арени, анализа испуњавања договора постигнутих у току званичне посете Београду председника Дмитрија Медведева 20. октобра 2009. и радне посете премијера Владимира Путина 23. марта 2011. године.
Посета Црној Гори приређена је поводом 300-годишњице успостављања првих политичких контаката међу нашим земљама. Али, осим размене протоколарних манифестација које одговарају свечаном тренутку, планирано је и разматрање потписивања Меморандума о сарадњи између Федералне архивске агенције и Државног архива Црне Горе, као и споразуми о намерама за отварање руско-црногорског центра за културу, науку, образовање и спорт између Фонда подршке јавне дипломатије Горчаков и општине Бар.
Повод за посету Бившој Југословенској Републици Македонији такође је постао славни историјски датум: 150-годишњиа од отварања првог званичног представништва Русије – Царкског конзлтата на територији савемене Македоније. У оквиру планираних сусрета са руководством земље предстоји разматрање стања и перспектива руско-македонске сарадње. Акценат ће бити стављен на увећање трговинско-економских веза, популаризацију сарадње у горивно-енергетској и инвестиционој сфери, развоју културно-хуманитарних контаката. Палнира се и озбиљна размена мишљења о ситауцији на Балкану и о проблемима европског дневног реда.
У Словенији главно ће бити разматрање руско-словеначке сарадње у различитим мултилатералним форматима. Словенија се одређује у међународној сфери као земља која заслужује поверење и добронамерни парнтер Русије. Љубљана се залаже за изградњу односа стратешког парнтерства између ЕУ и НАТО-а са Русијом.
У току преговора ће бити размотрена и текућа ситуација на Балкану, у првом реду тематика босанског регулисања и Косова. Планира се и разматрање других акутних проблема светске политике, укључујући ситуацију у Северној Африци и на Блиском Истоку.
Али да се вратимо руско-спрским односима. Тренутно Србија остаје највећи партнер Русије у региону Западног Балкана. Без обзира на негативан утицај глобалне финансијско-еконмске кризе, 2010. године означена је тенденција постепеног обнављања обима међусобне трговине (резултати 2010. године: према подацима српске статистике – 2,7 милијарди америчких долара, по руској методологији 1,4 милијарда америчких долара). У складу са међувладиним споразумом о сарадњи у нафтној и гасној сфери наставља се рад на реализацији великих енергетских пројеката, укључујући изградњу спрске деонице гасовода Јужни ток, уређење и пуштање у рад подземног складишта гаса Банатски двор, модернизацију производних капацитета компаније Нафтна индустрија Србије. Разматрају се и други перспективи планови у области развоја саобраћаја, инфраструктуре, енергетике. Врши се сарадња у кретисно-финансијској сфери. Сумарни обим руских инвестиција у економију Србије 2003-2010. изнео је 1,4 милијарду америчких долара.
Један од кључних проблема сарадње поводом међународног дневног реда остаје стабилност на Западном Балкану. Русија се доследно придржава принципијалне линије о Косову: решење овог проблема може да буде нађено само на путу преговора између Београда и Приштине на основу резолуције 1244 СБ УН.
Радна посета Сергеја Лаврова Београду несумњиво ће допринети успешној реализацији билатералних споразума, усмерених на даље богаћење свестране сарадње између Русије и Србије.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















