Svi putevi vode na otpad

Prehrambena i poljoprivredna organizacija FAO pripremila je referat prema kojem se svake godine u svetu baca preko milijardu tona hrane. Upravo ova količina bila bi dovoljna da se nahrane svi gladni na svetu. Stručnjaci UN upozoravaju da takvo neodogovorno rukovođenje prehrambenim resursima preti novim krizama.

Prema podacima FAO, 1,3 milijarde tona hrane koliko se svake godine šalje na otpad čini trećinu ukupnog obima koji se proizvede za to vreme. U referatu se ističe da se gubici dešavaju iz dva razloga. Prvi je odsustvo potrebne infrastrutkure prilikom proizvodnje i čuvanja hrane – i u prvom redu to se tiče zemalja u razvoju. Šteta pri tome premašuje 630 miliona tona. Drugi razlog je neproporcionalno ogromna količina prehrambenog otpada u razvijenim zemljama. U datom slučaju baca se skoro 700 miliona tona hrane. Tako i siromašno i bogato stanovništvo planete nepravilno raspolaže prehrambenim resursima.

Kao rešenje problema stručnjaci UN u prvom redu predlažu da se promene prehrambene navike takozvane zlatne milijarde. Sa takvim prilazom slaže se šef odseka za agrarne odnose Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin.

Sada u EU, pošto pitanje prehrambene snabdevenosti tamo stiče sve veći značaj, počinju da uvode mere štednje. Recimo, produkcija koja je bila pripremljena za tekuću prodaju u supermarketima i nije bila kupljena, rasprodaje se po vrlo niskim cenama ili se deli dobrotvornim organizacijama. Osim toga, sistem supermarketa se stimuliše tako da oni napuštaju sistem nametanja kupovine suvišnog. I sada se često ne čuje parola „kupi tri kutije po ceni jedne“, već naprotiv – ne kupuj suvišno. Osim toga, postoje preporuke za promenu modela potrošnje, veće orijentacije na lokalnu produkciju, koju ne treba uvoziti. Recimo, u Velikoj Britaniji se odvija kampanja preorijentisanja na uzgoj sopstvenog voća i povrća. Tačnije određena štednja postoji već sada.

Drugi način rešavanja prehrambene krize koji je predložio FAO jeste poboljšanje sistema isporuka hrane iz razvijenih zemalja, kao i pomoć lokalnim farmerima kako bi oni izlazili neposredno na kupca. Tako troškovi, kvaranje namirnica prilikom nepravilnog čuvanja i prevoza mogu da budu smanjeni nekoliko puta. Boris Frumkin predlaže još jedno rešenje.

Možda treba smanjiti uvoz, što znači proizvodnju ovih namirnica u zemljama u razvoju koje su orijentisane na preteranu potrošnju u razvijenim zemljama. Kako bi se lokalni poljoprivredni proizvođači orijentisali na proizvodnju onog što je potrebno ovim zemljama. Tačnije u manjoj meri da proizvode izvozne monokulture, na primer voće i začine, a u većoj potrebne bazične proizvode: žitarice, krompir, mahunarke i slično.

Ali situacija se ne može popraviti samo merama regulisanja. Osim toga treba pružati finansijsku pomoć zemljama u razvoju, ističe Frumkin.

Stručnjaci FAO upozoravaju: vreme za realizaciju svih predloga veoma je kratko. Odugovlačenje preti ne samo globalnom gladi, već i mnogo većim potresima. Jer jedan od razloga aktuelnih revolucija u Severnoj Africi je povećanje cena namirnica, izazvano njihovim deficitom.