Evropski sud za ljudska prava – nerv «zakonotvorstva»

Odluke Evropskog suda za ljudska prava sada će brižljivo analizirati Ministarstvo pravde Rusije. Istoj analizi će biti podvrgnute i odluke Ustavnog suda RF. Odgovarajući ukaz potpisao je ovih dana predsednik Dmitrij Medvedev. Dokument podrazumeva da će se u slučaju potrebe neki ruski pravni akti menjati, kako bi odgovarali međunarodnim normama.

Referat o rezultatima monitoringa sudskih odluka vlada će predstavljati šefu dražave svake godine. Kakav cilj ima ukaz predsednika u svom izlaganju na Peterburškom međunarodnom pravnom forumu objasnio je sam Dmitrij Medvedev.

Cilj je jasan – usavršavanje pravnog sistema. To, naravno, nije sveobuhvatan, ali je jedan od bitnih koraka. Kako bi se osetio nerv primene prava, pazilo da se ono ne rasplinjava, ne pretvara u nekakva dejstva koja dovode do suprotnog rezultata.
A sa tačke gledišta Evropskog suda za ljudska prava čije odluke će pratiti Ministarstvo pravde, ukaz predsednika Medvedeva treba da poboljša situaciju oko poštovanja ljudskih prava u Rusiji. Evropski sud priznaje da su i samoj organizaciji potrebne reforme. Istovremeno nedostaci u radu suda vezani su pre svega sa preteranom opterećenošću, istakao je u invervjuu za Glas Rusije komsar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg.

Evropski sud za ljudska prava preopterećen je, svake godine stiže oko 50 hiljada obraćanja. I ima teškoća vezanih za obradu ovakvog broja slučajeva. Moja ideja se sastoji u tome da treba da se poboljša sama situacija oko ljudskih prava kako ljudi ne bi imali potrebe da se obraćaju Strazburškom sudu.

Za Rusiju članstvo u evropskim institucijama vrlo je važno. I jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava zvanično priznaje RF od 1998. godine. Istovremeno, kako podvlače eksperti, posao međunarodnih sudskih organa je da popravljaju nedostatke prakse primene prava, a ne da pokušavaju da promene nacionalno zakonodavstvo. Kako je istakao nedavno Dmitrij Medvedev, ponekad se stiče utisak da su odluke Evropskog suda politički motivisane. Kao primer može se navesti slučaj ruske glumice Natalije Zaharove koji traje već deceniju. Posle njenog razvoda sa mužem Francuzom, pariski sud je oduzeo Ruskinji ćerku sa formulacijom – «zbog preterane ljubavi». A kada se Zaharova obratila Evropskom sudu, protiv nje su pokrenuli krivično delo. I odbrana i mnobrojni eksperti videli su vezu između izjave Evropskog suda i pokretanjem krivčnog dela protiv glumice u Francuskoj.

U međuvremenu reforma Evropskog suda, o čijoj potrebi se tako mnogo govorilo, već je u toku. Sastav sudija koji razmatraju svaki pojedinačni slučaj smanjen je do tri. Znači, Evropski sud za ljudska prava može istovremeno da razmatra više tužbi a ne da oteže svaki slučaj po nekoliko godina. Postoji nada da će se reforma ticati i ideologije. Ako se već stoji na straži prava, onda svakog čoveka. A ne samo onih koji su iz nekih razlova više u pravu nego drugi.