Европски суд за људска права – нерв «законотворства»

Одлуке Европског суда за људска права сада ће брижљиво анализирати Министарство правде Русије. Истој анализи ће бити подвргнуте и одлуке Уставног суда РФ. Одговарајући указ потписао је ових дана председник Дмитриј Медведев. Документ подразумева да ће се у случају потребе неки руски правни акти мењати, како би одговарали међународним нормама.

Реферат о резултатима мониторинга судских одлука влада ће представљати шефу дражаве сваке године. Какав циљ има указ председника у свом излагању на Петербуршком међународном правном форуму објаснио је сам Дмитриј Медведев.

Циљ је јасан – усавршавање правног система. То, наравно, није свеобухватан, али је један од битних корака. Како би се осетио нерв примене права, пазило да се оно не расплињава, не претвара у некаква дејства која доводе до супротног резултата.
А са тачке гледишта Европског суда за људска права чије одлуке ће пратити Министарство правде, указ председника Медведева треба да побољша ситуацију око поштовања људских права у Русији. Европски суд признаје да су и самој организацији потребне реформе. Истовремено недостаци у раду суда везани су пре свега са претераном оптерећеношћу, истакао је у инвервјуу за Глас Русије комсар Савета Европе за људска права Томас Хамарберг.

Европски суд за људска права преоптерећен је, сваке године стиже око 50 хиљада обраћања. И има тешкоћа везаних за обраду оваквог броја случајева. Моја идеја се састоји у томе да треба да се побољша сама ситуација око људских права како људи не би имали потребе да се обраћају Стразбуршком суду.

За Русију чланство у европским институцијама врло је важно. И јурисдикцију Европског суда за људска права званично признаје РФ од 1998. године. Истовремено, како подвлаче експерти, посао међународних судских органа је да поправљају недостатке праксе примене права, а не да покушавају да промене национално законодавство. Како је истакао недавно Дмитриј Медведев, понекад се стиче утисак да су одлуке Европског суда политички мотивисане. Као пример може се навести случај руске глумице Наталије Захарове који траје већ деценију. После њеног развода са мужем Французом, париски суд је одузео Рускињи ћерку са формулацијом – «због претеране љубави». А када се Захарова обратила Европском суду, против ње су покренули кривично дело. И одбрана и мнобројни експерти видели су везу између изјаве Европског суда и покретањем кривчног дела против глумице у Француској.

У међувремену реформа Европског суда, о чијој потреби се тако много говорило, већ је у току. Састав судија који разматрају сваки појединачни случај смањен је до три. Значи, Европски суд за људска права може истовремено да разматра више тужби а не да отеже сваки случај по неколико година. Постоји нада да ће се реформа тицати и идеологије. Ако се већ стоји на стражи права, онда сваког човека. А не само оних који су из неких разлова више у праву него други.