Da se ne zaboravi – ili – 3D rat

Na Međunarodnoj izložbi „Memorijal – 2011“ otvorenoj 70 godina od početka Velikog otadžbinskog rata u moskovskom Manježu pomoću interneta moguće je u 3D formatu posetiti vojne grobnice u Rusiji i inostranstvu, i čak položiti cveće kraj spomenika poginulima.

A na izložbi, pored Rusije, učestvuje još 12 zemalja – Nemačka, Češka, Slovačka, Austrija, Bugarska, Rumunija, Slovenija, Srbija, Litvanija... Izložba je rezultat rada međuvladinih sporazuma o vojnim grobnicama.

Govori načelnik uprave Ministarstva odbrane RF Aleksandar Kirilin:

Postoje partneri, na primer Slovačka, sa kojima su uspostavljeni odlični odnosi. Tamo nije zabeležen nijedan slučaj vandalizma. Na državnom nivou je priznata uloga Sovjetske armije – oslobodioca i moralni dug pred poginulim vojnicima. Dogovora se pridržava i susedna Češka. Ima, naravno, ekscesa poput onog sa neadekvatnim stanovnikom iz naselja Kralovo pole kod Brna, koji je uklonio srp i čekić sa spomenika crvenoarmejcima. Ali za taj „podvig“ je dobio uslovne dve godine zatvorske kazne. Zatim Austrija: ovde je izvršen unikalan posao. U institutu „Boljcmana“ sakupljena su imena 62 hiljade naših sunarodnika koji su poginuli na austrijskoj zemlji za vreme rata. Sećanje na pale nas zbližava i sa italijanskim partnerima. Inače, prvi sporazum o vojnim grobnicama je Rusija potpisala upravo sa Italijanima pre 20 godina. Sada pripremamo slične međuvladine sporazume sa Srbijom, Turskom, Slovenijom, Bugarskom.

Kad kažete Bugarska – pre svega nekoliko dana vandali su oskrnavili spomenik Sovjetskoj armiji u Sofiji.

To je, kako se meni čini, rezultat ideologije „sapunica“, površnog odnosa prema životu, odgovara Aleksandar Kirilin. Žalosno je što pojedini predstavnici bliskog nam slovenskog naroda mogu tako da se ponesu prema sećanju na vojnike, koji su im doneli slobodu. Možda je nekim, govoreći savremenim jezikom, „bolidima“ svejedno. Ali ja sam uveren da to nije manifestacija raspoloženja celog bugarskog naroda, koji čuva grobove vojnika, koji su ovde poginuli u raznim ratovima.

Na izložbi u Manježu se može saznati o istraživanjima entuzijasta, zahvaljujući kojima nam se vraćaju imena zaboravljenih heroja. Ali najzapanjujuće su fotografije i filmovi o tome kao se Rusi brinu za 18 nemačkih, 2 mađarske, češku, italijansku i rumunsku vojnu grobnicu.  „Bilo bi dobro pokazati bar deo ove izložbe u Briselu, govori general Kirilin. Onda bi evropljani videli da se narod koji je dao za Pobedu 26 miliona života izlečio od sindroma neprijatelja. Vojnik, na kraju krajeva, nije kriv. On nije glavni razlog za klanicu, ali je uvek njena žrtva. Shvatanje te jednostavne istine pomaže da narodi priđu jedno drugom“.