Tenkovi guraju Siriju u diplomatsku izolaciju

Arapske zemlje povlače svoje ambasadore iz Damaska u znak protesta protiv krvoprolića u Siriji. U ponedeljak to je objavila Saudijska Arabija, Kuvajt i Bahrein. Juče je Liga arapskih država osudila dejstva sirijskih vlasti – prvi put za sve vreme građanskog sukoba u zemlji.

Kralj saudijske Arabije Abdala ibn Abdel Aziz ne prizvata to što se dešava u Siriji. Sirijski režim mora da zaustavi mašinu smrti i krvoproliće. Sirija ima dva puta – ili će odabrati mudrost, ili će propasti u haosu, stoji u izjavi koju je objavila kancelarija saudijskog monarha.

U Siriji od početka marta, po oceni strčnjaka, u sukobima sa snagama bezbednosti poginulo je preko 1,6 hiljada ljudi, 3 hiljade je nestalo. Najveće žrtve zabeležene su u poslednjih nedelju i po dana. U gradovima Hama, Dejr-ez-Zor i Marat An-Numan protiv demonstranata su upotrebljeni tenkovi i druga oklopna tehnika.

Primer Er-Rijada preuzeli su Kuvajt i Bahrein. Ozbiljan signal intenziviranju diplomatske izolacije dat je iz štaba Lige arapskih država u Egiptu. Generalni sekretar organizacije Nabil al-Arabi pozvao je sirijske vlasti da hitno označe kraj svih vojnih dejstava i operacija snaga bezbednosti. Uskoro situaciju u Siriji će razmatrati samit Saveta za saradnju država Persijskog zaliva. Kakva će biti reakcija teško je prognozirati, međutim orijentalista Vjačeslav Matuzov upozorava.

Ako bilo koja od zemalja Saveta za saradnju država Persijskog zaliva ne bude pratila kurs Vašingtona, SAD će imati mnogo načina da kazne neposlušne. Liga arapskih država je ista slika. Ako hoćeš da budeš dobar za Amerikance, danas moraš da izraziš negativan odnos prema događajima u Siriji. Ako ćutiš, ti si neprijatelj.

Međutim situacija u Siriji počinje sve više da liči na libijsku uoči donošenja rezolucije u bespilotnoj zoni u SB UN. Međutim, za razliku od Libije, mogućnost pritiska Zapada na Damask, najverovatnije, ograničiće se sankcijama, smatra ekspert Instituta za orijetalistiku RAN Irina Zvjageljska.

Posle libijskog scenarija malo ko želi da primeni oružanu snagu u Siriji. Uvećavaće se pritisak na sirijski režim, primenjivaće se sankcije, pri čemu prilično stroge. Pri tome, ako zaista nasilje napusti sve okvire prihvatljive za međunarodnu zajednicu, ako nikakvih političkih puteva za izlazak ne bude, onda ne mogu da u potpunosti isključim mogućnost vojnog pritiska na Bašara Asada. Mada, ponavljam, ne smatram da je u aktualnim uslovima to najrealniji scenario. Meni se čini da druge metode delovanja na predsednika Sirije još nisu iscrpljene.

Sličnog stava, po svemu sudeći, pridržavaju se EU i SAD. Francuska, koja je faktički inicirala vojnu operaciju protiv Libije, u ponedeljak se suzdržala od krajnje ratoborne retorike na račun Damaska. U komunikeu MIP Francuske stoji da represije u Siriji potkopavaju poverenje prema izjavama njenih vlasti da nameravaju da sprovedu slobodne i transparntne izbore. A u intervjuu za Ej-bi-si ambasador SAD u Siriji Robert Ford izjavio je da po njegovim zapažanjima, Sirijci, bez obzira na nasilje od strane Asadovog režima, ne žele vojno mešanje SAD.