Тенкови гурају Сирију у дипломатску изолацију

Арапске земље повлаче своје амбасадоре из Дамаска у знак протеста против крвопролића у Сирији. У понедељак то је објавила Саудијска Арабија, Кувајт и Бахреин. Јуче је Лига арапских држава осудила дејства сиријских власти – први пут за све време грађанског сукоба у земљи.

Краљ саудијске Арабије Абдала ибн Абдел Азиз не призвата то што се дешава у Сирији. Сиријски режим мора да заустави машину смрти и крвопролиће. Сирија има два пута – или ће одабрати мудрост, или ће пропасти у хаосу, стоји у изјави коју је објавила канцеларија саудијског монарха.

У Сирији од почетка марта, по оцени стрчњака, у сукобима са снагама безбедности погинуло је преко 1,6 хиљада људи, 3 хиљаде је нестало. Највеће жртве забележене су у последњих недељу и по дана. У градовима Хама, Дејр-ез-Зор и Марат Ан-Нуман против демонстраната су употребљени тенкови и друга оклопна техника.

Пример Ер-Ријада преузели су Кувајт и Бахреин. Озбиљан сигнал интензивирању дипломатске изолације дат је из штаба Лиге арапских држава у Египту. Генерални секретар организације Набил ал-Араби позвао је сиријске власти да хитно означе крај свих војних дејстава и операција снага безбедности. Ускоро ситуацију у Сирији ће разматрати самит Савета за сарадњу држава Персијског залива. Каква ће бити реакција тешко је прогнозирати, међутим оријенталиста Вјачеслав Матузов упозорава.

Ако било која од земаља Савета за сарадњу држава Персијског залива не буде пратила курс Вашингтона, САД ће имати много начина да казне непослушне. Лига арапских држава је иста слика. Ако хоћеш да будеш добар за Американце, данас мораш да изразиш негативан однос према догађајима у Сирији. Ако ћутиш, ти си непријатељ.

Међутим ситуација у Сирији почиње све више да личи на либијску уочи доношења резолуције у беспилотној зони у СБ УН. Међутим, за разлику од Либије, могућност притиска Запада на Дамаск, највероватније, ограничиће се санкцијама, сматра експерт Института за оријеталистику РАН Ирина Звјагељска.

После либијског сценарија мало ко жели да примени оружану снагу у Сирији. Увећаваће се притисак на сиријски режим, примењиваће се санкције, при чему прилично строге. При томе, ако заиста насиље напусти све оквире прихватљиве за међународну заједницу, ако никаквих политичких путева за излазак не буде, онда не могу да у потпуности искључим могућност војног притиска на Башара Асада. Мада, понављам, не сматрам да је у актуалним условима то најреалнији сценарио. Мени се чини да друге методе деловања на председника Сирије још нису исцрпљене.

Сличног става, по свему судећи, придржавају се ЕУ и САД. Француска, која је фактички иницирала војну операцију против Либије, у понедељак се суздржала од крајње ратоборне реторике на рачун Дамаска. У комуникеу МИП Француске стоји да репресије у Сирији поткопавају поверење према изјавама њених власти да намеравају да спроведу слободне и транспарнтне изборе. А у интервјуу за Еј-би-си амбасадор САД у Сирији Роберт Форд изјавио је да по његовим запажањима, Сиријци, без обзира на насиље од стране Асадовог режима, не желе војно мешање САД.