Kome je odzvonio britanski budilnik?

Istupajući u omladinskom centru Oksforda sa govorom koji je već unapred bio objavljen u štampi, britanski premijer Dejvid Kameron je nazvao nedavne pogorme u Londonu i nizu drugih gradova signalom buđenja za zemlju. Ipak mnogi komentatori i eksperti samtraju da treba da se probudi politička elita čitave Evrope.

U pomenutom govoru britanski premijer nije štedeo oštre ocene. Među njima je bilo i „razaranje društva“ i „morali krah“ i „gubitak vrednosti“. Kao uzrok bujice nasilja od strane dela omladine Kameron je naveo neodgovornost, egoizam, odustustvo discipline u školi. Borbu protiv uličnih bandi on je proglasio nacionalnim prioritetom. I u onovi borbe, kako je premijer izjavio dan ranije, treba da leži princip „nulte tolerancije“ prema učesnicima pogroma.

Protiv strogih mera prema prekršiocima zakona niko ne spori. Samo praktično svi analitičari skreću pažnju na to da su se događaji u britanskim gradoviam nekako nehotice podudarili sa slučajem norveškog strelca Brejvika, koji je pokušao da spreči, po njegovim rečima, islamizaciju Norveške i čitave Evrope. Jer svoju krvavu orgiju on je priredio u omladinskom kampu za decu migranata. Eksperti smatraju norvešku dramu ogledalskim odrazom događaja u Londonu, gde su besneli uglavnom sami migranti. Sa druge strane, odziv lonodnskih buntova bio je nedavno uzimanje talaca u ministarstvu odbrane Estonije, koje je priredio ruskofonski stanovnik jermenskog porekla Drambjan. Terorista poginuo u toku oslobađanja talaca, naprotiv, protestvovao je protiv diskriminacije ruskofonskog stanovništva u Estoniji.

Konačno, događaji u Londonu su se nadovezali i na približavanje novog talasa ekonomske krize. I ovde se pojavljuje još jedan, pri tome glavni aspekat. Nemački Frankfurter Alemajne Cajtung nazvoa je u svom komentaru dešavanja u Britaniji ustankom gubitnika – ni u jednoj zemlji EU razlika između bogatih i siromašnih ne dostiže takvu veličinu kao u Britaniji. Sa tim se slaže Aleksandar Rar, ekspert nemačkog Saveta za spoljnu politiku.

Protestni potencijal u evropskim zemljama vrlo je ozbiljan. Iz toga svi političari treba da izvedu određene zaključke. Pred očima nam se menja svet. On više nije takav kakav je bio poslednjih 20 godina, kada se zapadni model liberalizma smatrao primerom za čitav svet. Trebalo je naći novi model socijalne pravde. Kada svaki treći mladi čovek, čak bez obzira na visoko obrazovanje ne može da se zaposli, to znači da je sistem u dubokoj krizi.

Zvono britanskog budilnika je poziv liderima Evrope da se probude iz snova multikulturalnosti, tolerancije i sličnih iluzija, koje samo maskiraju rastuću socijalnu provaliju.