Finansijsko čudo-oružje zone evra

Sredstva novog stabilizacionog fonda – 440 milijardi evra – sasvim su dovoljna za spas Grčke od banrkotstva sa njenim dugom od 330 milijardi. Ali ne Španije, Portugalije i Irske sa njihovim neplaćenim menicama u ukupnoj vrednosti od preko dva biliona dolara. Da ne govorimo već o Italiji ili Francuskoj, čije obaveze iznose 1,9 i 1,6 biliona evra. Zato se u umovima političara zone Evra rodila plodotvorna ideja uvećanja obima stabilizacionog fonda bez dodatnih finansijskih injekcija. Zanimljivu u svim pogledima temu razmatra komentator Sergej Guk i ekspert Natalija Kondratjeva, šef centra za ekonomsku integraciju EU Evropskog instituta RAN.

Poluga je reč koja danas iz usta političara zvuči kao čarobna formula. Poluga nije Arhimedova, kojom se može prevrnuti čitav svet, aliipak treba da pomogne da se zona evra izvuče iz opasne paučine pretećeg bankrotstva. Varijanta prva: stabilizacioni fond daje origuravajuće garancije investitorima – vlasnicima obescenjenih dužničkih obaveza – za delimično pokriće njihovih gubitaka. Što će povećati pouzdanost bondova u očima učesnika tržišta. Druga varijanta se u suštini malo čime razlikuje od prve. Stvara se namensko udruženje za kupovinu „toksičnih“ državnih obligacija čije će kotacije posle toga krenuti da skaču. Tada će se pojaviti i drugi investitori, kojima će udruženje predlagati različite vrste origuravajućih garancija. U oba slučaja ni centa dodatnih budžetskih sredstava.

Alhemija u čistom obliku – kaže sa ovaj plan ekspert Natalija Kondratjeva, šef centra za ekonomske integracije EU Evropskog instituta RAN. Garancije obično daju velike finansisjke strukture, dodaje ona.

Upravo one poseduju velike finansijske mišiće, ali još poseduju i velike finansijske mozgove. Garancije se daju računajući na to da realni novac nikada neće biti potreban. Problem je u tome što se položaj u EU nije promenio. Kao i pre 4 godine glavne pozicije na tržištu zauzima ne razum, ne duboka ekspertska analiza, ne nekakvi fundamentalni faktori, već domišljatosti berzanskih špekulanata. To je tržište koje histerično reaguje na svaki znak koji može biti dat sa najrazličitijih mesta.

I evo paradoksa. Svi pate od pretnji koje ovo tržište stvara za kurseve ključnih valuta, za cenu akcija-obligacija. Uporedo sa tim niko nije protiv nastalog poretka. Ovaj sistem, kao i ranije, rađa nove finansijske mehuriće. I ne preživevši fundamentalni uzrok krize, ja sam sasvim uverena da će se kriza uskoro ponoviti, govori Natalija Kondratjeva. U finansijskoj sferi je nered, ovde se može bilo šta. Niko nije shvatio kako da se protiv toga bori, niko nije urazumio finansijsku sferu, nije smislio za nju razumne okvire. I ona po drugi put udara na isto bolno mesto.

Tržište reaguje na bilo koji signal. Da, postoji sistem garancija, i tržište se malo smiruje. Ali to će biti još jedno odlagačko rešenje.

Osim privremenog izlaska iz grčkog problema (konačni se za sada ne predviđa) učesnicima sutrašnjeg samita EU, koji se polako pretvara u samit zone evra, predstoji rešavanje pitanja zasićenja velikih banaka dodatnim srestvima. Predstojeće delimično otpisivanje dugova Atine probiće osetnu rupu u njihovim balansima. Ko će je pupuniti? Najbolja varijanta za vlade zone evra je mešovita. Banke treba same da iskoriste svoje unutrašnje rezerve. Neka odustanu od premija i dividendi – neće osiromašiti. Ako ne bude dovoljno, nek se obrate za pomoć budžetima, u krajnjoj liniji stabilizacionom fondu.

Vrh zone evra, po svemu sudeći, nije sasvim uveren u efikasnsot označenih mera. I zato proučava mogućnosti da uđe u dug sa zemljama BRIKS-a, kao i Norveške. Nikada nije na odmet osigurati se.