Na Kaspijskom moru postaće mirnije

Odred ruskih brodova pratiće eksploataciju nafte i gasa i bioloških resursa u spornim regionima Kaspijskog mora. Za sada vojna mornarica trenira u akvatorijumu mora koje države susedi za sada ne mogu da podele.

2003. godine zemlje Kaspijskog regiona – Rusija, Azarbejdžan, Kazahstan, Iran i Turkmenistan – potpisale su Okvirnu konvenciju o zaštiti morske sredine Kapsijskog mora. Ova konvencija je poznata pod nazivom Teheranska. Bez obzira na njeno postojanje, susedi iz Kaspijskog mora za sada se nisu dogovorili o pravnom satusu njihovog zajedničkog dobra.

Iran je predložio da se Kaspijsko more podeli na jednake delove: svakoj zemlji po 20%. Azarbejdžan je odbio takav princip podele. Jer u takvom slučaju trećina azarbejdžanskog Kaspija bi prešla pod jurisdikciju Irana.

Danas postoje nade u mirno i pravedno rešenje problema. Između Kazahstana i Rusije sklopljen je sporazum o razraničenju dna severnog dela Kapsijskog mora i ciljevima realizacije suverenih prava korišćenja prirodnih dobara.

Ipak problem zaštite nacionalnih interesa Rusije u kaspijskom regionu vrlo je aktualan. Pomoćnik komandanta trupa Južnog vojnog okruga pukovnik Igor Gorbulj govori da je odred brodova Kapsijske flotile u sastavu malog artiljerijskog broda Astrahanj i tegljača isplovio u Kaspijsko more radi realizacije zadataka bojeve službe i osiguranja vojno-pomorskog prisustva RF u ovim operativno važnim regionima Kaspijskog mora.

Pravac u kojem su se uputili brodovi na Kaspijskom moru nije prosto zveckanje oružjem od strane Rusije, već sasvim logičan i neophodan korak, smatra politikolog Sergej Černjahovski.

Vojna flota svake zemlje zato i postoji da brani svoje, između ostalog civilne brodove, da osigurava plovidbu, bezbednost od mogućih dejstava pirata ili drugih neprijateljskih snaga. To da ova umeća i navike treba trenirati, takođe je jasno. Uz ove očigledne stvari treba uzimati u obzir aktualni specifički položaj Rusije. Ona sada ne može sebi da dopusti onu oputenost i dobronamernost koju je mogao sebi da dopusti SSSR. On je mogao u slučaju potrebe negde da popusti, negde na ne reaguje adekvatno, tačnije ne svom snagom potrebnom u datom slučaju. Niko nije sumnjao da on to može da učini i da on ima dovoljno potencijala. Rusija se nalazi u tavkom položaju kada sve vreme mora ponovo da dokazuje da ona može. Ako ona nešto ne potvrdi, samtraće se da ona to ne može. Zato su joj potrebna u većoj meri nego drugim zemljama takva demonstrativna dejstva koja bi potvrdila za šta ona ima resurse. A povodom Kaspijskog mora još tek predstoji dogovor. Pri čemu treba da se dogovaraju golavnom nove države koje ničim nisu ispoljile svoj potencijal. Znači, Ruska Fedracija treba da pokaže mišiće i na taj način, da tako kažemo, pripremi podlogu za pregovore. Takva je specifika Kaspijskog regiona.

Kako je saopštila pres-služba Južnog vojnog okruga RF, kaspijski odred brodova već je pristupio ispunjenju elemenata zadataka usavršavanja pomorske uvežbanosti posada u uslovima zajedničke plovidbe, prilikom manevrisanja i ispunjenja taktičkih zadataka. U toku ove plovidbe posadama predstoji da prođu Kaspijskim morem oko 1500 milja i još jednom da provere uvežbanost dejstava posade i bojevu gotovost broda.