Retorika koja vodi ratu

Militristička retorika na Bliskom Istoku, između ostalog izjave o primeni sile protiv Irana, može da dovede do katastrofalnog rata. Ovo je izjavio u Berlinu ruski predsednik Dmitrij Medvedev posle sastanka sa predsednikom Nemačke Kristianom Vulfom.

Situacija oko Irana se usijala posle izjave predsednika Izraela Šimona Peresa o mogunosti preventivnog udara na Islamsku Republiku. Jevrejska država je ponovo spremna na odlučna dejstva uoči objavljivanja referata MAGATE. U njemu, kako se očekuje, biće navedeni ubedljivi dokazi da Iran poseduje vojnu komponentu u nuklearnom programu. Pri čemu bez obzira na to što referat ima strogo poverljivi karakter, njegov sadržaj unapred je postao poznat nekim „dobro informisanim“ medijima.

Izraelska štampa saopštava da na primer Benjamin Netenjahu traži podršku ključnih ministara kabineta za izvođenje vojne operacije protiv Teherana. I mada ministar odbrane Ehud Barak odriče donošenje ovakve odluke u vladi, analitičari su uvereni da nema dima bez vatre. Dmitrij Medvedev ratoborne reči o primeni sile smatra krajnje opasnim, pri tome što i sam Teheran treba da se ponaša odgovornije.

Ne možemo da ne uzmemo u obzir teškoće koje postoje u odnosima Izraela i Irana. Kao odgovorni član međunarodne zajednice prozivali smo i pozivaćemo Iran na odgovorno ponašanje, realizaciju ranije donetih odluka i demonstraciju toga da nuklearni program Irana ima isključivo mirni karakter. Nažalost, nema kretanja u tom pravcu. Mi shvatamo koliko su sada na Bliskom Istoku usijane strasti, u kojoj situaciji se nalazi deo država regiona. I ako sada u tim uslovima podignemo militaristički talas, pretimo nekome, to može da provocira vrlo složene posledice, sve do konflikta. Zato smatram da treba odahnuti, umiriti se i nastaviti konstruktivno razmatranje svih pitanja bliskoistočnog dnevnog reda.

Dmitrij Medvedev je dodao da u datoj situaciji pretnje mogu da dovedu do velikog rata, koji će za Bliski Istok postati katastrofa.

Napad na Iran konačno će destabilizovati situaciju u čitavom bliskoistočnom regionu, smatra rukovodilac Centra za orijentalna istraživanja diplomatske akademije MIP Rusije Andrej Volodin.

Ništa dobro to ne nagoveštava. Iran nije Libija. To je velika zemlja, i potencijal resursni i demografski u Iranu neuporediv je sa demografskim potencijalom Izraela. Osim toga, Iran ima afilirane strutkure, rasute po čitavom Bliskom Istoku, između ostalog neposredno kod granica Izraela. Kako će se one poneti u toj situaciji, ostaje da se nagađa. Ne zna se kako će se to odraziti i na stav nemirnih naroda Bliskog Istoka, pre svega Kurda. Ovde problemi mogu da se pojave u Siriji. Veliki problemi će nastati u Turskoj. Da li je Turska spremna na takav obrt?

Andrej Volodin primećuje da sada razgovori o mogućem napadu na nuklearne objekte Irana izazivaju mnogo veći odjek u svetu nego što je to bilo pre libijske krize. Jer sve je očiglednije da vojna operacija protiv Irana može da dovede do konačnog sloma sporazuma o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. A to nije potrebno ni Izraelu, ni SAD, ni zapadu u celini. Zato nada da će u zdrav razum u Jerusalimu prevladati ipak postoji.

U međuvremenu ministar inostranih poslova Irana Ali Akbar Salehi uverio je da Teheran smatra referat koji je pripremila MAGATE o necivilnom karakteru iranskog nuklearnog programa nevažećim i za njega on nema veze sa kompetencijom agencije. Ministar odbrane islamske republike Ahmad Vahidi sa svoje strane je upozorio: Iran je spreman da odbijanje svake opasnosti.