Реторика која води рату

Милитристичка реторика на Блиском Истоку, између осталог изјаве о примени силе против Ирана, може да доведе до катастрофалног рата. Ово је изјавио у Берлину руски председник Дмитриј Медведев после састанка са председником Немачке Кристианом Вулфом.

Ситуација око Ирана се усијала после изјаве председника Израела Шимона Переса о могуности превентивног удара на Исламску Републику. Јеврејска држава је поново спремна на одлучна дејства уочи објављивања реферата МАГАТЕ. У њему, како се очекује, биће наведени убедљиви докази да Иран поседује војну компоненту у нуклеарном програму. При чему без обзира на то што реферат има строго поверљиви карактер, његов садржај унапред је постао познат неким „добро информисаним“ медијима.

Израелска штампа саопштава да на пример Бењамин Нетењаху тражи подршку кључних министара кабинета за извођење војне операције против Техерана. И мада министар одбране Ехуд Барак одриче доношење овакве одлуке у влади, аналитичари су уверени да нема дима без ватре. Дмитриј Медведев ратоборне речи о примени силе сматра крајње опасним, при томе што и сам Техеран треба да се понаша одговорније.

Не можемо да не узмемо у обзир тешкоће које постоје у односима Израела и Ирана. Као одговорни члан међународне заједнице прозивали смо и позиваћемо Иран на одговорно понашање, реализацију раније донетих одлука и демонстрацију тога да нуклеарни програм Ирана има искључиво мирни карактер. Нажалост, нема кретања у том правцу. Ми схватамо колико су сада на Блиском Истоку усијане страсти, у којој ситуацији се налази део држава региона. И ако сада у тим условима подигнемо милитаристички талас, претимо некоме, то може да провоцира врло сложене последице, све до конфликта. Зато сматрам да треба одахнути, умирити се и наставити конструктивно разматрање свих питања блискоисточног дневног реда.

Дмитриј Медведев је додао да у датој ситуацији претње могу да доведу до великог рата, који ће за Блиски Исток постати катастрофа.

Напад на Иран коначно ће дестабилизовати ситуацију у читавом блискоисточном региону, сматра руководилац Центра за оријентална истраживања дипломатске академије МИП Русије Андреј Володин.

Ништа добро то не наговештава. Иран није Либија. То је велика земља, и потенцијал ресурсни и демографски у Ирану неупоредив је са демографским потенцијалом Израела. Осим тога, Иран има афилиране струткуре, расуте по читавом Блиском Истоку, између осталог непосредно код граница Израела. Како ће се оне понети у тој ситуацији, остаје да се нагађа. Не зна се како ће се то одразити и на став немирних народа Блиског Истока, пре свега Курда. Овде проблеми могу да се појаве у Сирији. Велики проблеми ће настати у Турској. Да ли је Турска спремна на такав обрт?

Андреј Володин примећује да сада разговори о могућем нападу на нуклеарне објекте Ирана изазивају много већи одјек у свету него што је то било пре либијске кризе. Јер све је очигледније да војна операција против Ирана може да доведе до коначног слома споразума о нераспростирању нуклеарног наоружања. А то није потребно ни Израелу, ни САД, ни западу у целини. Зато нада да ће у здрав разум у Јерусалиму превладати ипак постоји.

У међувремену министар иностраних послова Ирана Али Акбар Салехи уверио је да Техеран сматра реферат који је припремила МАГАТЕ о нецивилном карактеру иранског нуклеарног програма неважећим и за њега он нема везе са компетенцијом агенције. Министар одбране исламске републике Ахмад Вахиди са своје стране је упозорио: Иран је спреман да одбијање сваке опасности.