Vladimir Putin: verzija broj dva

Vladimir Putin predao je dokumenta za registraciju u svojstvu predsedničkog kandidata. Izbori za šefa države zakazani su za 4. mart 2012. godine. Ko god da zauzme najvišu dužnost, očekuje ga složeni mandat, prognoziraju analitičari.

Konkres Jedinstvene rusije zvanično je istakao Vladimira Putina kao kandidata za predsednika Rusije 27. novembra. A ovog utorka Generalni savet stranke je imenovao svoje ovlašćene predstavnike za izbore šefa države. Na spisku od 11 ljudi je pres-sekretara premijera Dmitrij Peskov i potpredsednik vlade Vjačeslav Volodin.

Međutim, izbori za parlament koji su održani 4. decembra pokazali su da se podrška Jedinstvene Rusije u narodu smanjila. Ipak to je normalna pojava za stranku koja je bila na vlasti u periodu ekonomske krize, smatra Dmitrij Peskov. A njen lider Vladimir Putin nema povod da se brine za svoje šanse na predstojećim predsedničkim izborima. Očigledno je da ljudi očekuju obnovu, očekuju lidera u „verziji broj dva“, ističe Dmitrij Peskov. Sa Peskovom se slaže i politikolog Aleksandar Šmeljov.

Radi se o tome što se javno mnjenje sada kreće, najverovtnije, u stranu odbacivanja statusa-kvo. I vlast mora adekvatno da reaguje na ovu pretnju, da pokuša da ponudi društvu nešto novo. Čitavo pitanje savremene političke situacije, kako mi se čini, sastoji se u tome da li će vlasti uspeti za preostale mesece da se prekonfigurišu, da nađu ipak neka nova, nestandardna rešenja.

Prvi put Vladimir Putin je zauzeo najvišu državnu dužnost 2000. godine – svojim naslednikom proglasio ga je prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin.

On je dobio zemlju sa razrušenim sistemom upravljanja, oligarhijom, ratom u Čečeniji, kriminalom, gubitkom autoriteta Rusije na međunarodnoj sceni. I Putin je kao prvo zauzeo strogo usmerenje na centralizaciju i jačanje vertikale vlasti. Za dva predsednika mandata od 2000. do 2008. obično se pominje stabilizacija društveno-političke situacije u Rusiji i jačanje njene ekonomije. Postoje, naravno, i negativne ocene (uglavnom se ti glasovi čuju iz inostranstva). Kako na Zapadu neumorno tvrde, u zemlji se guše građanska prava i slobode, demokratske instuticije. Po rečima samog Vladimira Putina, ove izjave su usmerene na podršku onih snaga u Rusiji koje neki strani političari smatraju prozapadnim. Njihov glavni cilj je učiniti Rusiju mekšom po pitanjima koja nisu vezana ni sa demokratijom, ni sa ljudskim pravima, kao što je razoružanje i PRO.

Putinovoj popularnosti kao političara doprineo je i imidž „svog momka“. Njega su mogli da vide za volanom kamiona, za upravljačem strateškog bombardera, na palubi raketne krstarice, za brusom... Upravo Putin je uveo u praksu „direktne linije sa predsednikom“, za vreme kojih su ruski građani mogli da razgovaraju sa njim u televizijskom i radijskom programu. Vladimiru Putinu pripada još jedan rekord. Na predsedničkim izborima 2004. godine za njega je glasao 71% birača. Više od toga u istoriji nove Rusije nije sakupio niko.

Ipak novi predsednički mandat postaiće predsedniku države složene zadatke. Najvažniji od njih je rešavanje problema zavisnosti ekonomije zemlje od izvoza sirovina, pobeda nad korupcijom, reforma armije, zdravstva, penzionog sistema.

Pres-sekretar premijera je uveren da će Vladimir Putin izaći na kraj sa tim zadacima. A podrška koju Putinu pružaju ruski građani, najbolji je dokaz da je on na pravom putu.