Владимир Путин: верзија број два

Владимир Путин предао је документа за регистрацију у својству председничког кандидата. Избори за шефа државе заказани су за 4. март 2012. године. Ко год да заузме највишу дужност, очекује га сложени мандат, прогнозирају аналитичари.

Конкрес Јединствене русије званично је истакао Владимира Путина као кандидата за председника Русије 27. новембра. А овог уторка Генерални савет странке је именовао своје овлашћене представнике за изборе шефа државе. На списку од 11 људи је прес-секретара премијера Дмитриј Песков и потпредседник владе Вјачеслав Володин.

Међутим, избори за парламент који су одржани 4. децембра показали су да се подршка Јединствене Русије у народу смањила. Ипак то је нормална појава за странку која је била на власти у периоду економске кризе, сматра Дмитриј Песков. А њен лидер Владимир Путин нема повод да се брине за своје шансе на предстојећим председничким изборима. Очигледно је да људи очекују обнову, очекују лидера у „верзији број два“, истиче Дмитриј Песков. Са Песковом се слаже и политиколог Александар Шмељов.

Ради се о томе што се јавно мњење сада креће, најверовтније, у страну одбацивања статуса-кво. И власт мора адекватно да реагује на ову претњу, да покуша да понуди друштву нешто ново. Читаво питање савремене политичке ситуације, како ми се чини, састоји се у томе да ли ће власти успети за преостале месеце да се преконфигуришу, да нађу ипак нека нова, нестандардна решења.

Први пут Владимир Путин је заузео највишу државну дужност 2000. године – својим наследником прогласио га је први председник Русије Борис Јељцин.

Он је добио земљу са разрушеним системом управљања, олигархијом, ратом у Чеченији, криминалом, губитком ауторитета Русије на међународној сцени. И Путин је као прво заузео строго усмерење на централизацију и јачање вертикале власти. За два председника мандата од 2000. до 2008. обично се помиње стабилизација друштвено-политичке ситуације у Русији и јачање њене економије. Постоје, наравно, и негативне оцене (углавном се ти гласови чују из иностранства). Како на Западу неуморно тврде, у земљи се гуше грађанска права и слободе, демократске инстутиције. По речима самог Владимира Путина, ове изјаве су усмерене на подршку оних снага у Русији које неки страни политичари сматрају прозападним. Њихов главни циљ је учинити Русију мекшом по питањима која нису везана ни са демократијом, ни са људским правима, као што је разоружање и ПРО.

Путиновој популарности као политичара допринео је и имиџ „свог момка“. Њега су могли да виде за воланом камиона, за управљачем стратешког бомбардера, на палуби ракетне крстарице, за брусом... Управо Путин је увео у праксу „директне линије са председником“, за време којих су руски грађани могли да разговарају са њим у телевизијском и радијском програму. Владимиру Путину припада још један рекорд. На председничким изборима 2004. године за њега је гласао 71% бирача. Више од тога у историји нове Русије није сакупио нико.

Ипак нови председнички мандат постаиће председнику државе сложене задатке. Најважнији од њих је решавање проблема зависности економије земље од извоза сировина, победа над корупцијом, реформа армије, здравства, пензионог система.

Прес-секретар премијера је уверен да ће Владимир Путин изаћи на крај са тим задацима. А подршка коју Путину пружају руски грађани, најбољи је доказ да је он на правом путу.