Globalna pretnja – globalna odgovornost

Oko 16 tona droga i više od 30 tona prekursora (supstanca koja se koristi prilikom proizvodnje ili prerade narkotika) konfiskovano je tokom međunarodne operacije protiv droga „Kanal 2011“ koja je trajala nedelju dana na teritoriji država članica Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB). Po mišljenju šefa FSKD-a (Federalne službe Rusije za kontrolu prometa droga) Viktora Ivanova pozitivno iskustvo operacije potvrđuje da je borba protiv narkotika moguća samo na internacionalnom nivou. Na konferenciji ministara Saveta Evrope za borbu protiv nezakonite upotrebe i prometa narkotika u Ljubljani ponovo je pozvao svetsku zajednicu da ovaj problem rešava na nivou Saveta Bezbednosti OUN.

U operaciji velikih razmera „Kanal 2011“ učestvovali su specijalne službe i organi za borbu protiv droga iz svih sedam država članica ODKB. Likvidirane su desetine narko grupacija, konfiskovano 500 kilograma heroina, više od 9 tona opijuma, više od 2 tone hašiša, oko 130 kilograma kokaina. Da uporedimo: tokom prošlogodišnje operacije konfiskovano je samo sedam tona droga.

Ali na žalost rast količina konfiskovanih narkotika svedoči samo o procvatu njihove proizvodnje u Avganistanu. To se događa zbog toga što ne postoji jedno konkretno lice koje bi bilo odgovorno za borbu protiv ovog zla, smatra šef FKSD-a. Podsetio je da, iako je odluku o početku operacije u Avganistanu doneo Savet bezbednosti OUN, komandu je preuzeo NATO. Ali ni alijansa nije preuzela odgovornost za borbu protiv proizvođača narkotika, pošto u mandatu OUN o tome nema ni reči. Ako nema odgovornih, problem se neće rešiti sam od sebe, kaže Viktor Ivanov.

Pedesetak zemalja se već jedanaest godina bavi sudbinom Avganistana. Godine 2001. Avganistan je bio „zemlja koja je bila slobodna od proizvodnje opijuma“, a sada se pretvorio u narko državu koja proizvodi skoro celokupnu produkciju opijuma, više od 90 odsto.

Na konferenciji ministara Saveta Evrope Viktor Ivanov je učesnike ponovo pozvao da se trafik narkotika iz Avganistana prizna globalnom pretnjom, kao što je to na primer urađeno sa piratima kod obala Somalije. Nakon toga biće moguće da se izradi plan akcija za likvidaciju avganistanske proizvodnje droga. U ODKB-u je ova ideja naišla na podršku pošto u ovoj organizaciji postoji svest o stvarnim razmerama ove pretnje, kaže ekspert Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka Igor Hohlov.

Ako govorimo o saradnji sa ODKB-om, treba da budemo svesni da sve zemlje članice organizacije pate zbog avganistanskog trafika droga. Rusija i Belorusija se suočavaju sa problemom heroina na svojoj teritoriji jer obe zemlje imaju mlade solventne stanovnike koji čine potencijalno tržište za širenje droga. Republike Srednje Azije – Tadžikistan, Uzbekiztan, Kirgistan – suočavaju se sa problemom tranzita narkotika preko svoje teritorije.

Prema podacima OUN heroin proizveden u Avganistanu je u Evroaziji za 10 godina odneo 1 milion života. Što se tiče Evropske unije, ona je danas najveći potrošač opijata iz Avganistana. Veći deo narkotika dolazi preko takozvanog balkanskog mosta, a glavna baza za pretovar na Balkanu postala je takozvana Republika Kosovo koju je priznala većina zapadnih zemalja. Prema ocenama stručnjaka preko Prištine u Zapadnu Evropu godišnje stiže 50 tona heroina čija ukupna vrednost čini 3 milijarde evra.