La Skala i Boljšoj teatar: korak u 21. vek

Umetnici poznatog milanskog pozorišta La Skala i dalje proveravaju istorijsku scenu moskovskog Boljšog teatra posle šestogodišnje restauracije. U ruskom glavnom gradu počinje gostovanje (15-22. decembar) baletske trupe La Skala.

Italijani su, uzgred rečeno, prvi inostrani umetnici koji su ušli na obnovljenu scenu Boljšog teatra: u novembru su to bili hor i orkestar La Skala, sad  je to balet, a iduće godine će doći opera. Naravno, takva razmena je glavni ukras programa Godine razmene jezika i kulture Italije i Rusije, koja ulazi u finiš.

Uostalom, međusobni odnosi Boljšog teatra i milanske La Skale ne ograničava se bilo kakvim kalendarskim okvirima. Oni traju već oko pola veka, kaže umetnički direktor milanskog pozorišta Stefan Lisner.

U toku ovih 6-7 godina, koliko rukovodim La Skalom, - kaže g-din Lisner, - naši odnosi s Boljšim teatrom su postali izuzetno srdačni. I želim da kažem koliko nam je prijatno – i u profesionalnom, i u ljudskom smislu – da radimo s timom Boljšog teatra. Veoma se nadam da će se naši srdačni odnosi nastaviti. Sad živimo u prilično teško vreme, kad se sumnji podvrgavaju sve glavne, osnovne vrednosti našeg društva. I u takvo vreme, naravno, posebnu ulogu počinje da igra kultura i kuće kao što su La Skala i Boljšoj teatar, koji su možda najpoznatije kulturne institucije – svaka u sovjoj zemlji. One se obraćaju ljudima, građanima, i imaju mogućnost da stalno potvrđuju najvažnije kulturne vrednosti. Tako da njihova uloga u vreme ekonomske i kulturne krize postaje još važnija, - ubeđen je Stefan Lisner.

Na sceni Boljšog teatra La Skala predstavlja dva baleta. To je nacionalna klasika – balet «Excelcior», koji je prvi put izveden još 1881. godine „predstava alegorična, istorijska i fantastična“. Druga predstava „San letnje noći“ po verziji Džordža Balančina – klasika HH veka, koja se pojavila na repertoaru milanskog baleta tek 2003. godine. Zanimljivo je da su Milanci pozvali u pomoć štićenike Moskovske akademije za koreografiju i orkestar Boljšog teatra kako bi u svoj lepoti predstavili svoje predstave velikih razmera.

Uzgred rečeno, italijanski umetnici se još uvek odlično sećaju kako su sami morali da se navikavaju na novu scenu La Skale – pozorišna zgrada je takođe pretrpela ozbiljnu restauraciju, kaže umetnički direktor Stefan Lisner.

Verovatno se može govoriti o tome da su radovi koji su sad obavljeni u Boljšom teatru identični onima koji su nedavno izvedeni u pozorištu La Skala, - nastavlja g-din Lisner. – Imam u vidu to kako je restaurirano gledalište i kako je rekonstruisan scenski deo. Dostojno možemo ući u 21. vek zahvaljujući novim scenskim tehnologijama, koje su se sad pojavile u Boljšom teatru i u La Skali. U tehničkom smislu one omogućuju izvođenje najsloženijih predstava. A o tome kakav je značaj ovih kuća u kulturi 21. veka, kao i koliko one s umetničke tačke gledišta odgovaraju novoj epohi – naravno, može se diskutovati.

Još jedan detalj: baletska trupa La Skala je doputovala na gostovanje sa svojim glavnim baletskim majstorom – to je poznati ruski stručnjak Mahar Vazijev, koji je do 2009. godine rukovodio baletom poznatog peterburškog Marijinskog teatra.