Božić pod Kremaljskom zvezdom

Organizatori izložbe u Moskovskom Manežu odlučili su da  slave Božić i Novu Godinu pod Kremaljskom zvezdom. Inače se taj izložbeni centar nalazi  blizu Kremlja, zato naziv prazničnog projekta – Božić pod Kremaljskom zvezdom može da se shvati bukvalno.

Ustvari je veza sa kremaljskom zvezdom raznovrsnija. Pre svega, osnovni sastav autora to su takozvani umetnici iz 1960-ih godina, koje sa Kremljem i Manežem povezuje davnašnji skandal, podseća u intervjuu Glasu Rusije kurator Irina Meleškevič.

Iduće godine se navršava 50. godišnjica tužnog i skandaloznog događaja, kada je rukovodilac SSSR-a Nikita Hruščov isterao te umetnike  iz Maneža. To je povezano s kremaljskom politikom sovjetskog doba prema avangardističkoj umetnosti. Međutim, izložba, daleka od Božića, osvetljena je ne samo kremaljskim zvezdama, već Vitlejemskom zvezdom, koja nosi dobru vest čitavom svetu. Verovatno je sve to eklektično, ali je  neizbežna posledica istorijskih tokova.

Zanimljivo je da eksponati te izložbe pružaju predstavu o tom, kako su stvarane petokrake zvezde-simboli na kulama  Kremlja. Projektovao ih je poznati umetnik Fjodor Fedorovski. On je izračunao razmere, odredio oblik, izgled i materijal – rubinsko staklo. On je predložio da bi se zvezde okretale oko svoje osovine i sijali  svojim rebrima. Inače, Fedorovski je pre svega bio pozorišni umetnik: on je više od 30 godina bio glavni umetnik moskovskog Boljšog teatra. Između ostalog, obnovljena posle nedavne restauracije zavesa Boljšog teatra je njegov autorski rad iz 1930-h godina. Na božićnoj izložbi su predstavljene njegove skice  za operu-bajku Sadko. O tom radu unuk  slikara, poznati kamerman-dokumentalista Dmitrij Fedorovski priča u intervjuu Glasu Rusije: Sadko se našao na dnu mora, gde su ga nagovarali da ostane tamo zauvek. U scenografiji je bio iskorišćen plavi til, koji je stvarao utisak mora. Odozgo, svirajući citru, spuštao se na dno Sadko.  Publika je uvek aplaudirala dekoracijama Fedorovskog.

Na izložbi su zastupljene i ilustracije čuvenog umetnika Mihaila Šemjakina  za grotesknu pripovetku Hofmana Mališa Cahes. Nadrealistički heroji tog umetnika  uvlače gledaoce u karnevalsku situaciju.

Evo, najzad, i Vitlejemske zvezde – ona sija u grafičkoj seriji akademika slikarstva Tatjane Nazarenko.  Posetivši Svetu zemlju, Tatjana je stvorila svoj Božić. Samo mesto mi je nametnulo taj rad, - ispričala je umetnica u intervjuu Glasu Rusije.

Posetila sam Jerusalim, mesta povezana s biblijskim događajima. To  je ostavilo ogroman utisak na mene. Videla sam dolinu,  koju je presekla sveta porodica prilikom bekstva u Misir.

Izložbeni sižeji  nisu samo ozbiljni, ima i veselih. Naprimer, Zimska šetnja: na pozadini seoskog pejzaža žena  vodi na lancu fantastičnu pticu,  veliku poput krave. Možda je to metaforijska ptica sreće? Metaforu predlaže i poznati slikar Ilija Kabakov na…etiketi za vino: bela krila stvaraju tunel koji vodi u prazninu. Verovatno će anđeli nositi na krilima onog, ko popije takvo vino…