Emigriraju bilo kuda

U bilo kojoj zemlji će biti bolje nego u Grčkoj, - tvrdi majka jedne porodice prilikom TV diskusija u Atini. U svojoj otadžbini ona nema nadu – ni posao, ni prihode. Nema ih, te se i ne očekuju. Takve rečenice mogu da budu i slučajne, emotivne. Međutim,  evo  podataka koje je objavila federalna statistička služba SRN. Priliv emigranata iz Grčke u prvoj polovini ove godine u odnosu na  slični period protekle godine porastao je za 84 odsto. Grčka nije sama u tom smislu. Skoro dvostruko se povećao broj  onih, koji traže bolji život, iz Španije i Portugalije.  Za svega 6 meseci 2011. godine južne zemlje Evrope su popunile tržište rada  u Nemačkoj za 435 hiljada ljudi.  I to idu ne samo u Nemačku i Francusku. Grci idu da zarade u Tursku. Pre jedno 15 do 20 godina nešto slično nije moglo ni da se zamisli.

Nemački preduzimači  trljaju ruke. Sopstveno stanovništvo stari. Postoji šansa da se delimično reši problem kvalifikovane radne snage, tim pre što u Nemačku i slične po standardu zemlje EU, SAD, Kanade ili Australije idu ne samo Južnjaci. Popunjava se radna snaga na račun Istočne Evrope – od Pribaltike  do Balkana.

Odlazak stanovništva, naročito mladih, karakterističan je za zemlje, koje se nalaze u krizi dugova. Njihove vlade su u teškoj situaciji. Posle proteklog samita EU one su preuzele teret, koji, izgleda, ne mogu da nose: da podržavaju godišnji deficit budžeta  na novou 0,5 odsto. Takav zadatak može da bude  ispunjen samo na način totalne pljačke svog stanovništva, između ostalog, na račun smanjenja socijalnih isplata. O budžetskim investicijama u ekonomiju treba za dugo zaboraviti. Oli Ren, zamenik predsednika Evrokomisije savetuje Evropljanima da se ne opuštaju. Nemojte očekivati, neće biti poboljšanje situacije sa nezaposljenošću u EU.

Tim pre, smatra akademik Aleksandar Nekipelov, što su evropski političari danas rešavaju globalnije, u odnosu na nezaposlenost, probleme.

Oni će procenjivati posledice različitih varijanti – od raspada evrozone, promene sastava zone, od stvaranja nekih konstrukcija sa više nivoa itd. Inače, situacija je ozbiljna.

Situacija u problematičnim zemljama EU se pogoršava zbog deficita investicija u ekonomiju, između ostalog, u nekretnine. Ostala je masa nedovršenih zgrada, gotove objekte niko ne kupuje. Ti su tužni pejzaži karateristični za Španiju, Rumuniju, Irsku, Letoniju i Litvaniju, Grčku i Bugarsku. Cene netraženih nekretnina padaju, u Rumuniji, recimo, lavinski. Kako smatraju eksperti, vlasnici kapitala  čekaju, kada investitori počnu da prodaju stanove skoro džaba