Емигрирају било куда

У било којој земљи ће бити боље него у Грчкој, - тврди мајка једне породице приликом ТВ дискусија у Атини. У својој отаџбини она нема наду – ни посао, ни приходе. Нема их, те се и не очекују. Такве реченице могу да буду и случајне, емотивне. Међутим,  ево  података које је објавила федерална статистичка служба СРН. Прилив емиграната из Грчке у првој половини ове године у односу на  слични период протекле године порастао је за 84 одсто. Грчка није сама у том смислу. Скоро двоструко се повећао број  оних, који траже бољи живот, из Шпаније и Португалије.  За свега 6 месеци 2011. године јужне земље Европе су попуниле тржиште рада  у Немачкој за 435 хиљада људи.  И то иду не само у Немачку и Француску. Грци иду да зараде у Турску. Пре једно 15 до 20 година нешто слично није могло ни да се замисли.

Немачки предузимачи  трљају руке. Сопствено становништво стари. Постоји шанса да се делимично реши проблем квалификоване радне снаге, тим пре што у Немачку и сличне по стандарду земље ЕУ, САД, Канаде или Аустралије иду не само Јужњаци. Попуњава се радна снага на рачун Источне Европе – од Прибалтике  до Балкана.

Одлазак становништва, нарочито младих, карактеристичан је за земље, које се налазе у кризи дугова. Њихове владе су у тешкој ситуацији. После протеклог самита ЕУ оне су преузеле терет, који, изгледа, не могу да носе: да подржавају годишњи дефицит буџета  на новоу 0,5 одсто. Такав задатак може да буде  испуњен само на начин тоталне пљачке свог становништва, између осталог, на рачун смањења социјалних исплата. О буџетским инвестицијама у економију треба за дуго заборавити. Оли Рен, заменик председника Еврокомисије саветује Европљанима да се не опуштају. Немојте очекивати, неће бити побољшање ситуације са незапосљеношћу у ЕУ.

Тим пре, сматра академик Александар Некипелов, што су европски политичари данас решавају глобалније, у односу на незапосленост, проблеме.

Они ће процењивати последице различитих варијанти – од распада еврозоне, промене састава зоне, од стварања неких конструкција са више нивоа итд. Иначе, ситуација је озбиљна.

Ситуација у проблематичним земљама ЕУ се погоршава због дефицита инвестиција у економију, између осталог, у некретнине. Остала је маса недовршених зграда, готове објекте нико не купује. Ти су тужни пејзажи каратеристични за Шпанију, Румунију, Ирску, Летонију и Литванију, Грчку и Бугарску. Цене нетражених некретнина падају, у Румунији, рецимо, лавински. Како сматрају експерти, власници капитала  чекају, када инвеститори почну да продају станове скоро џаба