Svađe oko Hitlera

Pravi pravcati konflikt razbuktao se između britanskog izdavača Pitera Mekgija i ministra finansija Bavarske. I sve to zbog duhovnog nasleđa Adolfa Hitlera. Londonac je izdao kod sebe u zemlji knjigu sa izvodima iz nacističke biblije – Majn kampf i izrazio želju da je prodaje i u kioscima po čitavoj Nemačkoj. Protiv toga se pobunio pomenuti bavarski resor: ekskluzivna prava na preštampavanje, kako on smatra, pripadaju samo njemu. Iz tog razloga što je diktator do kraja svog veka bio prijavljen u Minhenu.

Ako se stvari nazivaju svojim imenom, reč je o neskrivenoj propagandi ideja koje su proglašene zločinačkim na Međunarodnom vojnom tribunalu u Nirnbergu. Pod presudom stoji i potpis sudije Velike Britanije. Ali biznis ne interesuju nekakvi tamo pravni pasaži posleratne epohe. U svakom slučaju dok se ne pojavi realna opasnost odgovornosti, i to najstrašnije njene varijante – finansijske. Zbog propagande čovekomrzačkog duhovnog nasleđa. Ali slična kazna u aktualnoj Evropi skoro da nikome ne preti: odgovarajući zakoni, mada su i usvojeni, postoje sami za sebe, život teče sam za sebe. Da primetimo: bavarsko ministarstvo finansija je negodovalo samo zbog kršenja izdavačkih prava. Što se tiče širenja fašizma, neka rade šta hoće.

Slučaj bi mogao da se smatra sitnim i pojedinačnim. Ali nije li karakterističan za situaciju sveopšte trpeljivosti prema ultra desničarima u Evropi uopšte i u Nemačkoj i Engleskoj posebno? Mišljenje doktora istorijskih nauka Valentina Falina.

Što se tiče izvoda iz Majn kampfa ili zbirke citata, to naravno zavisi od toga šta je tamo uključeno. Ako je to raskrinkavanje nacizma, to je jedno. Ako je to propaganda nacizma, to je nešto sasvim drugo. Podtekst može biti takav: do 1945. godine 90% Nemaca podržavalo je naciste. Zakonodavstvo na sve gleda po formalnim pokazateljima: ako u izdanju postoji fašistički znak, ono potpada pod zabranu rasprostiranja nacističke simbolike. Ako ne, važe takozvana autorska prava.

I tako je u svemu ostalom. Knjiga i internet sajtova za neonaciste i bez londonskog izdanja je dovoljno. Za svačiji ukus. Za vlasti je važno poštovanje spoljne pristojnosti. Samo da se ne viče javno „Hajl Hitler“. Da se ne crta svastika. I, naravno, da se ne ubija. Pojava „aduta“ u obliku zbirke citata iz Hitlerovog dela samo podgreva i tako usijane glave nacista. I možemo da ne sumnjamo, ne samo u Nemačkoj, već na primer u pribaltičkim zemljama ili Zapadnoj Ukrajini.

Posle Drugog svetskog rata i pobednici i poraženi zajedno su pokušavali da izbrišu iz sećanja sve simbole epohe ove kuge 20. veka. Upravo zato, na primer, u tajnosti su mesta gde su sahranjene nacistike vođe, kako bi se izbeglo idolopoklonstvo. Sada se novi-stari simboli obnavljaju sopstvenim rukama.