Gasna alternativa

Ukrajina razmatra mogućnost kupovine gasa od jedne od evropskih zemalja. Takvu izjavu dao je premijer Ukrajine. Pri tome Kijev se još uvek nada da će smanjiti cenu ruskog gasa bez političkih posledica. Šansa za dogovor još postoji, smatra bivši predsednik Ruskog gasnog saveza Sergej Čižov.

Jedina varijanta da se to učini bez političkih posledica jeste da se postigne dogovor o formiranju mešovitog preduzeća ili da se preduzmu neka dejstva sa aktivima nafte i gasa u Ukrajini, kako bi se uspostavila ista situacija koja već postoji u odnosima sa Belorusijom. Sve druge varijante će izazvati negodovanje s ruske strane i tada cena gasa neće biti smanjena.

Zamena Rusije drugim isporučiocima govira u tom kontekstu nije najbolje rešenje problema za obe strane. Pri tome Ukrajina govori o sličnoj mogućnosti ne prvi put. Dvehiljaditih ona je tražila saradnju sa Trukmenijom, sada Kijev razmatra mogućnost kupovine ruskog gasa od evropljana, ne navodeći konkretnog prodavca. O kojoj zemlji može biti reči, objasnio je partner konsalting kompanije RusEnerdži Mihail Krutihin.

Ukrajina bi mogla da kupuje gas preko Poljske. Ona u skorijoj budućnosti planira da završi izgradnju terminala za prijem komprimovanog prirodnog gasa u Gdanjsku. Tamo je već praktično izgrađen gasovod. Šta više, može da se kupuje gas od Nemačke.

Postoji i treća varijanta – Azarbejdžan.Ova zemlja ima sporazum sa Turskom za izgradnju gasovoda preko njene teritorije. Ali ova izgradnja još nije započela i teško da će ovaj ugovor biti realizovan u skorije vreme. Nastavlja bivši predsednik Ruskog gasnog saveza Sergej Čižov.

Principijalno Azarbejdžan je spreman i može da transportuje gas. Mada, smatram da ove izjave ukrajinske strane imaju pre politički karakter i do realne realizacije one su danas vrlo daleko. Za Ukrajinu vrlo je važno da preživi ovu zimu sa minimalnim gubicima. 

I to je glavni problem. Jer taoci gasno-političkih igara postaju obični Ukrajinci. Upravo oni su plaćali za to što Ukrajina nije prebacila novac za isporučeni gas krajem 2008. godine i čekali su potpisivanje novih ugovora. Stav Ukrajine u datom slučaju čudan je i zato što je svetsko energetsko tržište sada krajnje nestabilno. Bliskoistočne i severnoafričke zemlje – glavni isporučioci energenata – sada preživljavaju jednu političku krizu za drugom. Iran, braneći pravo na civilnu nuklearnu energetiku, spreman je da prekine isporuke gasa u EU i da zatvori Omuski moreuz – glavnu sirovinsku arteriju u Evropu. U tom kontekstu konfrontacija sa pouzdanim isporučiocem i traženje novih partnera deluje prilično avanturistički.