Гасна алтернатива

Украјина разматра могућност куповине гаса од једне од европских земаља. Такву изјаву дао је премијер Украјине. При томе Кијев се још увек нада да ће смањити цену руског гаса без политичких последица. Шанса за договор још постоји, сматра бивши председник Руског гасног савеза Сергеј Чижов.

Једина варијанта да се то учини без политичких последица јесте да се постигне договор о формирању мешовитог предузећа или да се предузму нека дејства са активима нафте и гаса у Украјини, како би се успоставила иста ситуација која већ постоји у односима са Белорусијом. Све друге варијанте ће изазвати негодовање с руске стране и тада цена гаса неће бити смањена.

Замена Русије другим испоручиоцима говира у том контексту није најбоље решење проблема за обе стране. При томе Украјина говори о сличној могућности не први пут. Двехиљадитих она је тражила сарадњу са Трукменијом, сада Кијев разматра могућност куповине руског гаса од европљана, не наводећи конкретног продавца. О којој земљи може бити речи, објаснио је партнер консалтинг компаније РусЕнерџи Михаил Крутихин.

Украјина би могла да купује гас преко Пољске. Она у скоријој будућности планира да заврши изградњу терминала за пријем компримованог природног гаса у Гдањску. Тамо је већ практично изграђен гасовод. Шта више, може да се купује гас од Немачке.

Постоји и трећа варијанта – Азарбејџан.Ова земља има споразум са Турском за изградњу гасовода преко њене територије. Али ова изградња још није започела и тешко да ће овај уговор бити реализован у скорије време. Наставља бивши председник Руског гасног савеза Сергеј Чижов.

Принципијално Азарбејџан је спреман и може да транспортује гас. Мада, сматрам да ове изјаве украјинске стране имају пре политички карактер и до реалне реализације оне су данас врло далеко. За Украјину врло је важно да преживи ову зиму са минималним губицима. 

И то је главни проблем. Јер таоци гасно-политичких игара постају обични Украјинци. Управо они су плаћали за то што Украјина није пребацила новац за испоручени гас крајем 2008. године и чекали су потписивање нових уговора. Став Украјине у датом случају чудан је и зато што је светско енергетско тржиште сада крајње нестабилно. Блискоисточне и северноафричке земље – главни испоручиоци енергената – сада преживљавају једну политичку кризу за другом. Иран, бранећи право на цивилну нуклеарну енергетику, спреман је да прекине испоруке гаса у ЕУ и да затвори Омуски мореуз – главну сировинску артерију у Европу. У том контексту конфронтација са поузданим испоручиоцем и тражење нових партнера делује прилично авантуристички.