U Španiji održan marš u znak podrške Baltazaru Garsonu

Hiljade Španaca izašle su na ulice Madrida u nedelju, 29. januara, kako bi izrazile podršku sudiji Vrhovnog suda Španije Baltazaru Garsonu. Demonstranti među kojima su bili uposlenici umetnosti, političari i predstavnici sindikalnih pokreta, držali su parole koje su osuđivali zločine generala Franka i izražavale podršku sudiji Garsonu. Osim toga, u akciji su učestvovali mnogobrojni rođaci žrtava Frankove diktature, koji su nosili u rukama fotografije poginulih rođaka.

Istražitelj ga tereti za krešenje zakona o amnestiji prilikom pokušaja da istraži kršenja ljudskih prava, izvršena za vreme građanskog rata u Španiji i kasnije diktature generala Franka. To je drugo suđenje koje se odvija ovih dana u Španiji protiv poznatog sudije. U toku prve rasprave bile su mu predate optužbe za nezakonito prisluškivanje telefonskih razgovora. Vrhovni sud za sada nije izrekao presudu povodom ovog slučaja.

Baltazar Garson stekao je svetsku slavu na dužnosti istražnog sudije, zahvaljujući pokretanju glasnih krivičnih dela u kojima su figurirale takve ličnosti kao što je Augusto Pinoče i Silvio Berluskoni. Prvi put o njemu je počelo da se govori 1988. godine, kada se Garson pozabavio istragom takozvanog slučaja GAL. U okviru ovog slučaja on je optužio vladu za vođenje prljavog rata protiv baskijskih separatista. Po podacima koje je posedovao sudija, neki činovici vlade pružali su podršku taozvanoj antiterorističkoj oslobodilačkoj grupaciji GAL – organizaciji koja je preuzela na sebe odgovornost za smrt 28 osoba na jugozapadu Francuske. Većina ubijenih bile su pristalice nezavisnosti Baskije. Istraga je trajala nekoliko godina i završena je time što je nekoliko visokih državnih činovnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova Španije, bilo osuđeno na kaznu zatvora.

1993. godine sudiji su ponudili da postane kandidat španskog parlamenta u ime Socijalističke partije. Dobivši poslanički mandat, on je pronašao da socijalisti koriste lik principijalnog sudije u svojim redovima pretežno u cilju samoreklame, zbog čega je rešio da se povuče iz politike i da se vrati pravnoj delatnosti. Međunarodnu slavu Baltazar Garson je stekao istražujući slučaj nestanka više od 300 Španaca u Argentini u periodu vojnog režima koji je tamo delovao od 1976. do 1983. godine. Na osnovu istrage sudija je uputio sudu slučajeve pokrenute protiv poglavara vojne hunte u Čileu i Argentini. Ova visoka vojna lica, uključujući ostarelog Augusta Pinočea, optužili su za genocid, terorizam i primenu mučenja. 16. oktobra 1998. godine Garson je ispisao međunarodni nalog za hapšenje Pinočea, koji se u to vreme nalazio u Londonu. Tog dana britanska policija je uhapsila bivšeg diktatora. U očekivanju odluke o svom izručenju u Španiju Pinoče se nalazio u kućnom pritvoru. Tek pola godine kasniej ministar inostranih poslova Velike Britanije, imajući u vidu slabo zdravlje osumnjičenog, odlučio je da se on oslobodi pravne odgovornosti.

Još jedan glasan slučaj vezan je za bivšeg premijera Italije Silvija Berluskonija, koga je španski sudija sumnjičio za izbegavanje uplate poreza i falsifikaciju državnih dokumenata. Slučaj je napredovao vrlo sporo, ipak Garson nih godina nije napuštao pokušaje da pozove Berluskonija na krivičnu odgovornost. U martu 2007. godine sudija je izjavio da planira da započne istragu protiv aktualnog predsednika SAD Džordža Buša i njegovih saveznika u vojnoj operaciji u Iraku. Komentarišući situaciju novinarima, Garson je saopštio da smatra ovaj rat jednim od najprljavijih, epizodom savremene istorije koja nema opravdanja. Osim toga, istražitelj je pokušavao da pokrene krivično delo o mučenju zatvorenika u američkom zatvoru Guantanamo, ali je naišao na otpor viših pravnih organa Španije.

Počev od 2010. godine krivična dela su počela da se pokreću protiv samog Baltazara Garsona. Tako je njegova istraga okolnosti nestanka na desetine hiljada ljudi za vreme građanskog rata u Španiji kada su razne organizacije Garsonu predale imena preko 130 hiljada ljudi, postala optužba protiv istražitelja za kršenje zakona o amnestiji krivaca za zločine izvršene tih godina. Početkom 2011. godine protiv Garsona je bilo pokrenuto krivično delo o nezakonitom prisluškivanju telefonskih razgovora biznismena, osumnjičenih za davanje mita visokim političarima. Na osnovu prvo slučaja Garsonu preti zabrana istražiteljskog rada u roku od 20 godina, na osnovu drugog zabrana od 17 godina. To može da označi kraj karijere 56-godišnjeg španskog istražitelja.