Faust Sokurova izlazi na ruske ekrane

Posle trijumfalnog pohoda po Evropi, Faust Aleksandra Sokurova stigao je i u Rusiju. 9. februara film pobednik Venecijanskog festivala počinje da se prikazuje u Rusiji. O tome zašto je film „najevropskijeg“ režisera Rusije predstavljen domaćoj publici tek sada i kakav smisao ona u njemu može da vidi, govori naš dopsnik Petar Šarapov.

Još u septembru Aleksandar Sokurov doveo je u sumnju široko prikazivanje Fausta u Rusiji. Režiser nije bio siguran da će distrubuteri naći mesto za ruski film među američkim blokbasterima. Sokurov je sumnjao i u publiku. Pojedinačni film retko nailazi na odaziv điroke publike, a neuspeh u rođenoj zemlji bila bi dvostruki udarac.

Ipak, završni deo tetralogije o vlastoljubivim ljudima izlazi i na ruske ekrane. Jer bez Fausta slika ne bi bila potpuna. Mada se radnja filma dešava u Nemačkoj u prvoj polovini 19. veka, on se može nazvati aktualnim – ne samo za Stari Svet, već i za preostalo čovečanstvo. Film pokazuje da je ugovor sa đavolom postao svakodnevna praksa. Mefistofel nikoga ne iskušava. Zašto da se trudi, kada ljudi sami stoje kod njega u redu. Faust Sokurova je jak čovek, usresređen ka beskonačnosti. U tom smislu on je jači od Geteovog Fausta. I mada u sukobu sa njim Mefistofel mora da ustupi, film se ne završava pobedom dobra. Svojevrsni rezultat borbe Fausta sa đavolom navodi scenarista filma Jurij Arabov.

Dešava se raskid sa đavolom, zato što, prekidajući sa Bogom, mi uopšte sebe odvajamo od svake metafizike, između ostalog i od metafizike mračnog karaktera. U tom pogledu mi u poređenju sa srednjovekovnim ljudima i čak sa ljudima Renesanse predstavljamo ravan list ahrtije. I kada prekidamo sa metafizikom uopšte, prekidamo sa jezgrom onoga što imamo.

Geteovu formulu „nesrećni ljudi su opasni“ Sokurov je prihvatio – u filmu ona se čuje nekoliko puta. Čovek koji mora da osporava svoje postojanje nepredvidiv je. Jurij Arabov, koji nije uključio reči nemačkog pesnika u svoj scenario, smatra da je režiser hteo još jednom da podseti svetske moćnike koliko je labava osnova njihove vlasti. Faust ne daje jednoznačne recepte – on postavlja pitanja na koja treba da odgovara gledalac. Finansijsko blagostanje nije univerzalni lek od ljudskih nesreća, to sve češće shvataju i političari i ekonomisti. Svet, kao i Faust, ne može da se okrene unazad, on je osuđen da stremi sve dalje i dalje. I koji put će odabrati čovek u tom sremljenju, pokazaće vreme.