Aleksandar Mašin: u izvesnom smislu jelo i džez muzika liče

Pokret, improvizacija, sloboda – bicikl, kuvanje, džez. Ukusno kuvati, putovati po Rusiji i, naravno, izraziti sebe kroz muziku. Sve to činiti sa zadovoljstvom. Takav je životni stil junaka našeg dašanjeg programa, ruskog džez bubnjara Aleksandra Mašina.

Preuzmite audio fajl

Aleksandar Mašin rođen je u Sankt-Peterburgu. Ali tako se desilo da se u džez zaljubio u Moskvi.

Jednom je moja mama kupila aranžman za Moskvu na nekoliko dana. Tada sam imao oko 13 godina. Stigli smo u prestonicu uveče, a narednog dana planirali smo da gledamo znamenitosti. Ali ujutru sam uključio televizor i u tom trenutku je bio prenos koncerta Big-Benda čuvenog sovjetskog i ruskog dirigenta Olega Lundstrema sa istaknutom američkom pevačicom Deborom Braun. Mama nije mogla da me odvoji od televizora. Naravno, zakasnili smo na ekskuziju, ali upravo posle tog koncerta počeo sam da se zanimam za džez ozbiljno i doneo odluku da ću možda ceo život vezati upravo za džez muziku.

Po povratku u Peterburg Aleksandar Mašin počeo je ozbiljno da se bavi udaraljkama. Da kažemo da se njegov san na kraju ostvario: pre nekoliko godina Aleksandar se olučio i napisao pismo Debori Braun, predložio joj da nastupe zajedno. Pevačica je pristala i oni su održali nekoliko koncerata u velikim gradovima Rusije.
 

Preuzmite audio fajl

A prvi nastupi Aleksandra Mašina u rodnom Peterburgu vezani su za džez-klub Kvadrat, gde se on upoznao sa drugim muzičarima iz severne prestonice. Zatim je bubnjar svirao u sastavu nekoliko kolektiva, istupao sa njima na festivalima, između ostalog stranim. Sudbonosnim se može nazvati njegovo poznanstvo sa poznatim saksofonistom Igorom Butmanom koji je u to vreme formirao džez ansambl od mladih i kreativnih ruskih muzičara. Čuvši neobični manir izvođenja Aleksandra Mašina, Igor Butman ga je pozvao kod sebe u kolektiv. Kako je rekao u jednom od svojih intervjua sam Mašin, u njegovom životu postojao je srećan period kada je imao sreće da komunicira i počne da nastupa sa profesionalcima sa velikim slovom P.

Prvi dolazak u Moskvu u svojstvu muzičara desio se upravo na poziv Butmana. Sa njim je Aleksandar Mašin svirao 4 godine.

Za vreme kada sam svirao sa Igorom, naravno, upoznao sam se sa svim moskovskim kolegama. Tada još nije bilo takve komunikacije između muzičarima iz Peterburga i Moskve, bila je provalija, džezmeni nisu svirali zajedno, nisu pravili zajedničke ansamble. I tada smo pokušali da prevladamo tu provaliju, govori Mašin.

Plodotvorno je tekla saradnja i sa poznatim pijanistom Ivanom Farmakovskim. Tako su u poslednje vreme Mašin i Farmakovski svirali i snimili dva zanimljiva programa: na osnovu dela sovjetskih kompozitora i omiljenih pesama iz repertoara Bitla – pri čemu u originalnoj autorskoj obradi.

Uloga bubnjara u džezu postepeno raste – rekao je Aleksandar Mašin u intervjuu za Glas Rusije.

U savremenoj džez muzici uloga bubnjara postala je značajnija. Ako se ranije ona svodila na podršku solista, sda je bubnjar takođe solista, i ne samo u trenutku kada svira solo, već i tada kada prati. Bubnjari su počeli da sviraju impulsivnije, bogatije. Nekome se to sviđa, nekome ne. Ali meni je to naravno zanimljivo. Savremena džez muzika pretpostavlja interaktivnost između solista i bubnjara.

Preuzmite audio fajl

U životu bubnjar Aleksandar Mašin je vrlo pozitivan čovek. Njegov dom uvek je otvoren za prijatelje, dobro je što sada Saša živi u samom centru Moskve. On dobro poznaje moskovske restorane. I može da posavetuje kuda da odete, gde je dobra muzika, gde se okupljaju ljudi bliski po duhu, gde dobro kuvaju. Između ostalog i on sam kuva tako da bi svaki gurman ostao zadovoljan.

Nikada nisam bio veliki ljubitelj kuvanja, ali kad sam se preselio u Moskvu morao sam time da se bavim. Prvo sam se ograničavao nekim prostim stvarima, ali u izvesnom trenutku to mi je dosadilo, pošto se ne može jesti samo kajgana, kako čine sve neženje. Zatim sam shvatio da mogu da uživam u pripremi hrane.

Aleksandar Mašin čak poredi proces kuvanja sa džezom.

U izvesnom smislu jelo i džez su slični. Sve što radimo u životu gradi se po istim principima. Ako uporedimo kuvanje i džez muziku, to je takođe u izvesnom smislu improvizacija, tamo postoje neke stvari koje moraš da uradiš, a nešto možeš da uradiš kako želiš.

Zanimljivo je da je sovjevremeno ruski džez mogao da izgubi Aleksandra Mašina. On se tako zainteresovao za fotografiju da je morao da bira: da ostane u muzici ili da postane profesionalni fotograf. Istina, kako priznaje sam Mašin, nekoliko godina bavljenja fotografijom bilo je dovoljno da osveži percepsiju i da se ponovo lati bubnjeva. Još jedan hobi muzičara je bickl. Po ulicama Moskve kreće se isključivo na dva točka, leti je dugo putovao duž obala Volge.

Danas Rusija ima dovoljno svojih odličnih muzičara koji po nivou ne zaostaju za američkim kolegama. Zato američki, evropski džezeri sa zadovoljstvom dolaze u Rusiji i zemlje ZND, naši odgovaraju istom merom, govori naš gost.
 

Preuzmite audio fajl