Sa „osmicom“ u kinematografiju

Ruska kinematografija prvi put se okrenula stvaralaštvu jednog od najpopularnijih, najnagrađivanijih i najčitanijih pisaca zemlje – 36-godišnjeg Zahara Prilepina. Film po još neobjavljenoj povesti Osmica počinje da snima poznati filmski režiser Aleksej Učitelj.

Zahar Prilepin dobitnik je nagrade Nacionalni bestseler za knjigu koja je prošle godine bila uz to proglašena i bestselerom decenije... Pisac je preveden na 11 jezika... Čovek koji je prošao surovu životnu školu u armiji, u posebno odredu policije, u takozvanim kriznim žarištima... Čovek koji se pridržava levih radikalnih pogleda.... I 60-godišnji režiser Aleksej Učitelj, koji je privukao na sebe pažnju filmovima kao što su Manija Žizele, Dnevnik njegove žene – filmovima vezanim za lične sudbine istaknutih predstavnika ruske kulture u kontekstu smene epoha – vremenskih i političkih. Režiser koji tanano soeća izgibe i nijanse psihologije čak u svoj najbrutalnijem filmu Kraj. Kakvu zajedničku temu su oni našli? Šta ih je povezalo u radu?

Povest Osmica, tvrdi Aleksej Učitelj, jednostavna je priča. Prvi put vidim književno delo, nastavlja Učitelj, u kojem junaci, vrlo zavisni od spoljnih okolnisti, odjednom osete unutrašnju, u prvom redu duhovnu slobodu. Kada sam okrenuo poslednju stranicu imao sam neverovatno svetao osećaj – i to uz sav dramatizam priče koju je ispričao Prilepin. Takve utiske je izneo režiser u intervjuu za Glas Rusije.

To je priča o četvorici mladića koji su posle službe u armiji otišli da rade u OMON – specijalni odred policije, govori Aleksej Učitelj. To je priča o prijateljstvu, i ljubavi, i izdaji. Radnja se odvija u velikom industrijskom gradu krajem 1999. godine, pred stupanje u novi milenijum. Mislili smo da prenesemo radnju u današnje vreme, to nije teško učiniti. Ali ipak smo rešili da poštujemo ovu vremensku distancu, kako bi postojala tačka odbrojavanja: koliko smo otišli napred i u čemu. I to poređenje, čini mi se, daće filmu određene pluseve.

Zahar Prilepin tvrdi da svako od njegovih književnih junaka ima realni prototip. Pa i sama povest je nastala od neliko realnih priča, od kojih je jedna bila vezana za samog pisca.

Naziv povesti i filma vezan je za jednog od glavnih junaka, istina neživih. To je automobil Žiguli, model osam, u narodu nazvan „osmica“. 2003. godine ovaj automobil je prestao da se proizvodi, po putevima Rusije do danas ima mnogo takvih klaparavih vozila. Kako je rekao režiser, sada se radi na tome da se osmica opremi tehnikom za snimanje – kamerama koje mogu da stanu da dlan. Žanr filma je kriminalna ljubavna drama, što diktora obilje akcije, govori Aleksej Učitelj u intervjuu za Glas Rusije i dodaje:

Želim da napravim čudnu simbiozu.. Sa jedne strane to će biti prednovogodišnji film, a sa druge neka smesa priče o Romeu i Juliji i Tri musketara.

Snimanje će započeti sredinom februara u Sankt-Peterburgu. Režiser obećava da će završiti film do kraja godine.