Matrjoška

Kažu da stereotipi vladaju svetom, mada ometaju razumevanje njegove istinske prirode. A činilo bi se, dovoljno je samo pogledati predmet izbliza. A kao liku tesno vezanom za Rusiju danas govorimo o matrjoški.

Prvi put van granica Rusije videli su je krajem 19. veka na Svetskoj izložbi u Parizu, gde je matrjoška dobila bronzanu medalju. A 70 godina kasnije na izložbi u Tokiju bila je predstavljena najveća ikada napravljena matrjoška iz 72 dela.

Što se tiče verzije nastanka matrjoške, postoji ih nekoliko, podseća Rukovodilac sale tradicionalnih igračaka i Muzeja Matrjoške Irina Čertovič.

Prva verzija je starija i ona se ustalila: matrjoška se pojavila kao replika japanske obredne lutke Siti Fukudzin. Lutka se pojavila u Japanu, negde sredinom 19. veka. Matrjoška se pojavila u Moskvi 1898. godine. Ali ako se uzme u obzir gde je Japan, a gde Rusija, može da se desi da ova lutka, ako nam je i dospela iz Japana, onda ne direktno, već preko Evrope. Pošto su veze porodice Mamontov u čijoj se radionici pojavila matrjoška, sa Evropom bile mnogo jače nego sa Japanom. Filozofija položena u japansku obrednu lutku i matrjošku veoma je različita. Tamo je sintoistička religija, sedam bogova sreće, a matrjoška je čisto ruski proizvod. I druga verzija da je matrjoška mogla da se pojavio iz tradicije farbanja jaja za Uskrs. Ova jaja su pravili sa više manjih poredanih jedno u drugo. Na sajmu u Nižnjem Novgorodu bilo je čak jaja iz sto delova iz Vjatke, Možda se ideja lutke koja se otvara pojavila od uskršnjih jaja. Matrjoška je simbol života, pošto, kada počinješ da rasklapaš lutku, igračke kao da se rađaju jedna iz druge. To je simbol plodnosti, izobilja. Simbol materinstva. Čak ime matrjoška: može se reći da je koren „majka“. To je porodica koju sakupljaju u jednu celinu. I najveća matrjoška čuva čitavu porodicu, kada su one sve sklopljene. Lik majke u Rusiji vrlo mnogo znači. Imamo i majku-zemlju i majku Domovinu i majku prirodu. Sve zajedno ulazi u pojam matrjoške. U krajnjoj liniji sada to podrazumevamo pod tim pojmom. Sada postoje četiri tradicionalna mesta gde se pravi matrjoška. Sergijevo-Posadska, Semjonovska, Polhov-Majdanska i Vjatska matrjoška. U tim mestima tradicionalno se čuvaju crte one matrjoške koja se pojavila u tim radionicama. Ali osim toga, mnogi umetnici su otišli iz fabrika i počeli da slikaju svoju matrjošku, autorusku. Pojavile su se takozvane dizajnerske matrjoške koje imaju samo oblik ove lutke. Tradicionalne slike: marama, kecelja, cvetići tamo ne postoje. Ali čuva se rasklopivost. Čuvaju se i osnovni kriterijumi matrjoške, prosto umetnici se igraju crtežom. Zašto je ona postala ruska? Nekako ona se veoma uklopila u ruski karakter, u ruski život. Smatra se da je njen autor jedan od najboljih umetnika tog doba za narodnu umetnost Sergej Maljutin. Svu svoju ljubav prema narodnoj umetnosti, prema seljačkoj umetnosti on je uložio u matrjošku. Počeli su da je kopiraju još početkom 20. veka. U Nemačkoj su se pravile kopije matrjoški. Sada to više nije principijelno. Sada svi žele da kupe upravo rusku matrjošku. I bez obzira na to što se naša matrjoška može kupiti u Pragu i u Parizu, svi se trude da je kupe upravo u Moskvi.

Ostaje da istaknemo da osnovu za matrjošku prave kao i ranije od lipe, takođe od breze. Kažu da je važno započeti obradu drveta u trenutku kada ono još nije suvo, ali više nije sirovo. Najveću lutku prave prvu, zatim prema njoj pripremaju sledeću po veličini.