Матрјошка

Кажу да стереотипи владају светом, мада ометају разумевање његове истинске природе. А чинило би се, довољно је само погледати предмет изблиза. А као лику тесно везаном за Русију данас говоримо о матрјошки.

Први пут ван граница Русије видели су је крајем 19. века на Светској изложби у Паризу, где је матрјошка добила бронзану медаљу. А 70 година касније на изложби у Токију била је представљена највећа икада направљена матрјошка из 72 дела.

Што се тиче верзије настанка матрјошке, постоји их неколико, подсећа Руководилац сале традиционалних играчака и Музеја Матрјошке Ирина Чертович.

Прва верзија је старија и она се усталила: матрјошка се појавила као реплика јапанске обредне лутке Сити Фукудзин. Лутка се појавила у Јапану, негде средином 19. века. Матрјошка се појавила у Москви 1898. године. Али ако се узме у обзир где је Јапан, а где Русија, може да се деси да ова лутка, ако нам је и доспела из Јапана, онда не директно, већ преко Европе. Пошто су везе породице Мамонтов у чијој се радионици појавила матрјошка, са Европом биле много јаче него са Јапаном. Филозофија положена у јапанску обредну лутку и матрјошку веома је различита. Тамо је синтоистичка религија, седам богова среће, а матрјошка је чисто руски производ. И друга верзија да је матрјошка могла да се појавио из традиције фарбања јаја за Ускрс. Ова јаја су правили са више мањих пореданих једно у друго. На сајму у Нижњем Новгороду било је чак јаја из сто делова из Вјатке, Можда се идеја лутке која се отвара појавила од ускршњих јаја. Матрјошка је симбол живота, пошто, када почињеш да расклапаш лутку, играчке као да се рађају једна из друге. То је симбол плодности, изобиља. Симбол материнства. Чак име матрјошка: може се рећи да је корен „мајка“. То је породица коју сакупљају у једну целину. И највећа матрјошка чува читаву породицу, када су оне све склопљене. Лик мајке у Русији врло много значи. Имамо и мајку-земљу и мајку Домовину и мајку природу. Све заједно улази у појам матрјошке. У крајњој линији сада то подразумевамо под тим појмом. Сада постоје четири традиционална места где се прави матрјошка. Сергијево-Посадска, Семјоновска, Полхов-Мајданска и Вјатска матрјошка. У тим местима традиционално се чувају црте оне матрјошке која се појавила у тим радионицама. Али осим тога, многи уметници су отишли из фабрика и почели да сликају своју матрјошку, ауторуску. Појавиле су се такозване дизајнерске матрјошке које имају само облик ове лутке. Традиционалне слике: марама, кецеља, цветићи тамо не постоје. Али чува се расклопивост. Чувају се и основни критеријуми матрјошке, просто уметници се играју цртежом. Зашто је она постала руска? Некако она се веома уклопила у руски карактер, у руски живот. Сматра се да је њен аутор један од најбољих уметника тог доба за народну уметност Сергеј Маљутин. Сву своју љубав према народној уметности, према сељачкој уметности он је уложио у матрјошку. Почели су да је копирају још почетком 20. века. У Немачкој су се правиле копије матрјошки. Сада то више није принципијелно. Сада сви желе да купе управо руску матрјошку. И без обзира на то што се наша матрјошка може купити у Прагу и у Паризу, сви се труде да је купе управо у Москви.

Остаје да истакнемо да основу за матрјошку праве као и раније од липе, такође од брезе. Кажу да је важно започети обраду дрвета у тренутку када оно још није суво, али више није сирово. Највећу лутку праве прву, затим према њој припремају следећу по величини.