Slučaj Šešelja i geopolitika Zapada

U Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu stupa u završnu fazu jedan od najglasnijih i najskandaloznijih procesa protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Pretpostavlja se da optužba može da izrazi svoje zaključne argumente u roku od tri dana – do 7. marta. Zatim će doći red na odbranu, koju optuženi vrši samostalno. Sitauciju analizira naš komentator Petar Iskenderov.

Oko suđenja protiv najharizmatičnije figure u srbskom opozicionom taboru nagomilalo se mnogo čudnih okolnosti. Pre svega, krajnje sumnjivo, čak po merama samog Haškog tribunala, deluje optužnica. Šešelju inkriminišu „učešće u zajedničkoj zločinačkoj zaveri“. Njegov cilj je tobože bilo nasilno iseljavanje Hrvata i Muslimana sa širokih teritorija Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kako bi se ovi regioni učinili delom nove srpske države. Ipak paradoks situacije se sastoji u tome što u vreme rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini optuženi nije bio na dužnostima u najvišim organima vlasti Srbije ili tadašnje Jugoslavije. Izaziva veliku sumnju to što se u procesu pojavljuju trapave optužnice, pretresi i presude. I sve to u uslovima ozbiljnog pogoršanja zdravstvenog stanja Šešelja, koji je po nekim podacima već doživeo među zidovima Ševiningenskog zatvora nekoliko srčanih napada i čak kliničku smrt.

Sve navedene čudne okolnosti mogu se objasniti delovanjem dva ključna faktora. Prvi je vezan za situaciju u kojoj se našao sam Haški tribunal. Prema prvobitnom rešenju UN, on je trebalo da završi rad još 2010. godine. Ipak pošto je postalo jasno da do tog roka neće biti završeno razmatranje statusnih slučajeva Vojislava Šešelja, bivših lidera Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, bivšeg lidera Srba Gorana Hadžića, na nivou UN bilo je rešeno da se slučajevi predaju novoj strukturi – podsetio je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za međunarodno pravo Akademije upravljanja iz Kazanja Aleksandar Mezjaev:

Od 1. jula 2013. godine počinje da važi novi mehanizam istrage zločina na teritoriji bivše Jugoslavije – takozvani Međunarodni rezidualni mehanizam krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. On će se baviti slučajevima koji su ostali do tada nerazmotreni. I ko zna u šta će se sve pretvoriti.

U Šešeljevom slučaju postoji važan unutarpolitički momenat za Zapad. Srbska radikalna stranka na čijem čelu se on nalazi ostaje najuticajnija snaga na lokalnoj političkoj sceni. Ona ne bez osnova optužuje vlasti za prozapadni kurs, za laganu predaju Kosova, odustajanje od orijentacije prema Rusiji. I izricanje stroge presude na osnovu očigledno ispolitizovane optužnice, i njegovo oslobađanje optužbi opasno je za Zapad sa propagandističke tačke gledišta.