Случај Шешеља и геополитика Запада

У Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу ступа у завршну фазу један од најгласнијих и најскандалознијих процеса против председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Претпоставља се да оптужба може да изрази своје закључне аргументе у року од три дана – до 7. марта. Затим ће доћи ред на одбрану, коју оптужени врши самостално. Ситауцију анализира наш коментатор Петар Искендеров.

Око суђења против најхаризматичније фигуре у србском опозиционом табору нагомилало се много чудних околности. Пре свега, крајње сумњиво, чак по мерама самог Хашког трибунала, делује оптужница. Шешељу инкриминишу „учешће у заједничкој злочиначкој завери“. Његов циљ је тобоже било насилно исељавање Хрвата и Муслимана са широких територија Хрватске и Босне и Херцеговине, како би се ови региони учинили делом нове српске државе. Ипак парадокс ситуације се састоји у томе што у време рата у Хрватској и Босни и Херцеговини оптужени није био на дужностима у највишим органима власти Србије или тадашње Југославије. Изазива велику сумњу то што се у процесу појављују трапаве оптужнице, претреси и пресуде. И све то у условима озбиљног погоршања здравственог стања Шешеља, који је по неким подацима већ доживео међу зидовима Шевинингенског затвора неколико срчаних напада и чак клиничку смрт.

Све наведене чудне околности могу се објаснити деловањем два кључна фактора. Први је везан за ситуацију у којој се нашао сам Хашки трибунал. Према првобитном решењу УН, он је требало да заврши рад још 2010. године. Ипак пошто је постало јасно да до тог рока неће бити завршено разматрање статусних случајева Војислава Шешеља, бивших лидера Срба Радована Караџића и Ратка Младића, бившег лидера Срба Горана Хаџића, на нивоу УН било је решено да се случајеви предају новој структури – подсетио је у разговору за Глас Русије шеф катедре за међународно право Академије управљања из Казања Александар Мезјаев:

Од 1. јула 2013. године почиње да важи нови механизам истраге злочина на територији бивше Југославије – такозвани Међународни резидуални механизам кривичних трибунала за бившу Југославију и Руанду. Он ће се бавити случајевима који су остали до тада неразмотрени. И ко зна у шта ће се све претворити.

У Шешељевом случају постоји важан унутарполитички моменат за Запад. Србска радикална странка на чијем челу се он налази остаје најутицајнија снага на локалној политичкој сцени. Она не без основа оптужује власти за прозападни курс, за лагану предају Косова, одустајање од оријентације према Русији. И изрицање строге пресуде на основу очигледно исполитизоване оптужнице, и његово ослобађање оптужби опасно је за Запад са пропагандистичке тачке гледишта.