Okret udesno

U Evropi se razbuktao novi skandal vezan za odioznog holandskog političara, rukovodioca Stranke Slobode Gerta Vildersa. Poljska i 9 drugih istočnoevropskih zemalja negoduje protiv njegove inicijative – sajta sa žalbama na radne migrante.

Da podsetimo, pre mesec dana Vilders je napravio sajt na kojem je pozvao Holanđane da cinkare poljske, rumunske i bugarske imigrante koji, po njegovom mišljenju, pričinjavaju nevolje stanovnicima zemlje. Premijer Poljske Donald Tusk na to je odgovorio da je to problem za reputaciju Holandije u Evropi, a ne Poljaka koji žive u Holandiji. Sa svoje strne, vlada Holandije je izjavila da ne namerava da osuđuje ovaj internet-sajt. Ekspert za konkurentsko izviđanje i profesor Jevgenij Juščuk uveren je: to se dešava zato što je politika multikulturalnosti u Evropi doživela neuspeh.

Sudeći po postojanju sajta i popularnosti onog ko ga je napravio, prilično je mnogo ljudi koji smatraju da on deluje ispravno i u njihovim interesima. A u celini, problem je, naravno, vrlo ozbiljan. On je vezan za to što je politika multikulturalnosti u velikoj meri neuspela. Kada velike grupe ljudi dolaze u druge države i ne žele da žive prema tamo utvrđenim pravilima, prit ome postaju po brojnosti uporedive sa iskonskim stanovništvom, to izaziva konflikt. Lokalni stanovnici brane svoju samoidentifikaciju i mogućnost da žive po svojim pravilima, i ako vlada ne rešava njihove probleme, oni se okreću neformalnim liderima.

Antiimigrantska raspoloženja u Holandiji uslovljena su time što 1/5 brojnosti zemlje danas čine stranci. Ali osnovni problem zemlje nisu evropski susedi, već iseljenici iz Azije i arapskog sveta. Kako ističe holandska štampa, svetlokosa i plavookaca nacija sve više se šareni i stiče egzotične crte. A to je odličan povod za političke manipulacije javnim menjenjem u pogledu ne samo onih koji dolaze izdaleka, već i bliskih suseda. Okret udesno ne samo holandske vlade vidi se u prilazu mnogim pitanjima evropske politike. Dovoljno je setiti se kako je Holandija zajedno sa Finskom u septembru 2011. godine uložila veto na ulazak Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu. Glavni motiv bilo je to što zemlje nisu učinile sve što je potrebno za garanciju bezbednosti, bez obzira na referat Evropske komisije, koji je potvrđivao suprotno.