Jelenak, pas i jež – sto godina zajedno!

Ruska animacija rezmirala je rezultate svog stogodišnjeg razvoja – platforma za osmišljavanje vekovnog puta bio je Festival animiranog filma, koji je 4. marta završen u starom ruskom gradu Suzdalju.

Rađanje ruskog animiranog filma obično se vezuje za 1912. godinu, kada se pojavio lutkarski film iz života insekata – Rat strižibuba sa jelencima. Istina, nedavno se ispostavilo da je prvi animirani film u Rusiji bio napravljen još 1906. godine, pri tome autor je bio baletmajstor peterburškog Marijinskog teatra! U svakom slučaju, vek je prošao, i po sveopštem priznanju slavni vek, tokom kojeg je nekoliko desetina crtanih filmova ušlo u klasiku svetske animacije. Ipak početkom drugog veka pronađeni su i veliki gubici: raspadaom Sovjetskog Saveza istopila se snažna državna podrška animiranom filmu, nazadovao je glavni studio zemlje Sojuzmuljtfiljm, režiseri animatori sve češće su počeli da rade potpuno sami na sopstveni rizik. I, naravno, na ruske ekrane pokuljala je bujica stranih crtanih filmova. Tako da mnogi stiču osećaj da je ruska animacija konačno izgubila svoju publiku.

Razmišljajući o tome, član žirija festivala u Suzdalju, režiser animiranih filmova Igor Kovaljov primećuje: Uvek me pitaju zašto se ruska animacija ne razvija? To nije istina: razvija se, samo vrlo sporo.

Mnogo veća produkcija se pravi u inostranstvu, i istoj toj Americi, nastavlja Igor Kovaljov. Televizijske serije, dugometražni filmovi – tamo postoji čitava industrija. To je posebna priča zašto se kod nas ne prave serijali, zašto se ne snimaju dugometražni filmovi. To je vezano za novac, kulturnu politiku i slično. Naša deca gledaju, nažalost, više stranu animaciju nego domaću.

Između ostalog, kada se pojavljuju dirljivi, zabavni, zanimljivi ruski crtani serijali kao na primer Smešariki, oni istog trenutka postaju popularni kod dečije publike. Umetnički rukovodilac programa Smešariki Anatolij Prohorov je siguran: Treba da prestanemo da govorimo o preporodu legendarnog sovjetskog animiranog filma, treba govoriti o animacionoj industriji. Animaciona umetnost kod nas postoji, a industrije nikada nije bilo i treba je stvoriti.

Istina, sa ovom tačkom gledišta tvorci legendarnog sovjetskog animiranog filma kategorički se ne slažu. Istaknuti majstor Jurij Norštejn, čiji je Jež u magli stekao međunarodno priznanje kao najbolji film svih vremena i naroda, skeptički se odnosi prema tome da se umetnost postavi na traku. O američkoj industriji animiranog filma on kaže:

Američki filmovi su vrlo profesionalni i sa tačke gledišta tehnologije napravljeni su praktično besprekorno – tvrdi Jurij Norštejn. Ali meni se čini da kada se pažnja poklanja tehnologiji, gubi se nešto mnogo važnije.

Umetnički stav tvoraca ruske animacije je različit, ali u pitanjima finansiranja oni su jedinstveni: crtanom filmu u Rusiji potrebni su značajni resursi. Na primer, po najskromnijim proračunima savremeni ekonomični budžet dugometražnog animiranog filma 3D dostiže 5-6 miliona dolara.

Ove godine za animirani film u Rusiji izdvojen je neviđeno visok specijalni budžet – milijardu i po rubalja. Režiseri se nadaju da će on biti podeljen jedako među takozvanom autorskom animacijom i animacijom publike. Jer, kako je pokazao festival u Suzdalju, odanu publiku ima i jedan i drugi pravac.

Festival u Suzdalju, pored svega ostalog, frmorao je Zlatnu stotinu crtanih filmova koja krasi vek ruske animacije. Na čelu spiska se nalazi film dajena sovjetskog crtanog filma Eduarda Nazarova Bio jednom jedan pas koji već 30 godina može da nasmeje publiku do suza.