Kina: politički pluralizam zajedno sa novom „kulturnom revolucijom“

Kina je počela da govori o političkim reformama ne zbog bojazni od „jasminske revolucije“ o ugledu na arapske i ne pod pritiskom Zapada. Bez pluralizma on će izgubiti sve što je postigao. Tako su ruski politikolozi i eksperti prokomentarisali izjavu rpemijera Dražvnog saveta Kine Venga Ćijabao o tome da su Kini potrebne političke reforme, koja je postala svetska senzacija. Inače može da se ponovi tragedija „kulturne revolucije“ iz epohe Mao Ce Tunga.

Interesovanje Zapada za ovu izjavu kineskog rukovodioca postaklo je to što posle kongresa Komunističke partije Kine on odlazi sa partijske dužnosti. Kongres je planiran za jesen ove godine. Međutim politikolog Denis Tjurin ocenio je izjavu Venga Ćijabaa ne kao revoluciju u političkoj svesti, već pre kao predstojeći zadatak štafetne palice.

Ne treba preuveličavati značaj reči Venga Ćijabaa o neophodnosti političkih reformi u Kini. Uglavnom reč je o nastavku politike. Verovatno to je i poruka novom rukovodstvu zemlje da nastavi politiku blagih, doslednih reformi. Cilj je da se u Kini formira politički pluralistički sistem novog tipa. Sada se kinesko rukovodstvo suočava sa tim da je formirana nova generacija mladih ljudi. Oni imaju prilično visoke prihode, koriste se Intrenetom, dobro govore engleski, zanimaju se za stranu štampu, imaju mogućnost da posećuju tajvanske sajtove. Naravno, u tim uslovima unutrašnji razvoj Kine zahteva ublažavanje političkog uređenja.

Ekspert je priznao da Kina ima niz oštrih socijalnih protivrečnosti. Međutim on nije sklon da ih hiperboliše, kao i demonstracije različitih slojeva kineskog stanovništva za zaštitu sopstvenih ekonomskih interesa. Ekspert je nazvao ne sasvim adekvatnim pokušaje niza zapadnih medija da povežu obećanja Venga Ćijabaa da će nastaviti političke reforme sa bojaznima od izbijanja „jasminske revolucije“ u Kini poput promena u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku.

Sa svoje strane, rukovodilac Centra za istraživanja Istoka u okviru Diplomatske akademije MIP RF Andrej Volodin je isključio da je okret Venga Ćijabaa u stranu pluralizma učinjen pod pritiskom Zapada.

Kina je velika zemlja koja se nikada nije ostvrtala na Zapad, koja živi po svom nahođenju i sa svojim interesima. Ona postepeno počinje da prelazi sa jedne paradigme političkog razvoja na drugu. Ovaj prelaz će biti postepen, praćen malim, ali doslednim promenama.

Sa sličnim mišljenjem slaže se zamenik direktora Instituta za Daleki Istog RAN Andrej Ostrovski.

Kina, nesumnjivo, u izvesnoj meri osluškuje mišljenje Zapada, ali ne jako. Ona samostalno donosi odluke povodom onih planova koji su zacrtani za 2020-2050. godinu. Osnovni zadatak Kine je da izgradi do 2020. godine društvo malog procvata. U datom slučaju reč je o spoju kako ekonomskih, tako i političkih reformi.