Bukurešt-Brisel: romanse o šengenu

Bukurešt insistira na hitnom sazivu Saveta EU u cilju da ubedi Holandiju da ukine veto na odluku o stupanju Rumunije i Bugarske u Šengen zonu. Ovo je juče izjavio premijer Rumunije Mihaj-Rezvan Ungurjanu. Ipak u datom trenutku Rumunija ima malo šansi u pozitivan ishod pitanja, uvereni su eksperti.

Po mišljenju Holanđana dve navedene zemlje još uvek se ne bore efikasno protiv organizovanog kriminala i korupcije, zato što im je kontraindikovano učešće u Šengenu. Sa svoje strane Rumunija kao član EU ima pravo da zahteva pažnju za svoj pomalo dvosmiselni položaj u EU, rekao je u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac Centra Nemačkih istraživanja Vladislav Belov:

Oni mogu da zahtevaju, ali po meni, to neće biti odlučujući argument za ukidanja holandskog veta. Ako je Holandija uložila veto, ona ima za to osnove, kao i povodom Bugarske – obe ove zemlje za sada ne odgovaraju zahtevima prema spoljnim i unutrašnjim granicama za ulazak u Šengen. Brisel smatra da za sada ove dve zemlje nisu spremne. Posebno ako se uzme u obzir poslednja predizborna izjava Sarkozija o reformisanju Šengen zone, ja teško mogu da zamislim da bi Brisel izašao sada u susret Rumuniji i Bugarskoj. Ali pre svega Rumuniji.

Zapadna Evropa uopšte gleda na države bivšeg Istočog bloka u izvesnoj meri snishodljivo i skeptično, primetio je u intervjuu za našu radiokompaniju rukovodilac Centra za uporedna politička istraživanja RAN Boris Šmeljov:

Ovde se pomalo usamljeno izdvojila Rumunija. Radi se o tome da rumunski građani, ili kako ih zovu rumunski Romi, koji se premeštaju po Zapadnoj Evropi, ne prihvataju ovu zapadnu kulturu na potreban način. Često sebe suprotstavljaju toj kulturi, što znači i građanim tih zemalja. To izaziva monogo primedbi, nezadovoljstva, a ponekad i negodovanja. Odnos javnsoti zapadnoevropskih zemalja u pogledu građana Rumunije je izvesni izuzetak iz onog odnosa koji se uspsotavlja sa iseljenicima iz Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke, čak i Bugarske.

Po svemu sudeći, Bukruešt će morati bar do leta da čeka razmatranje svoje budućnosti na prostoru Šengena. Jer tek na leto Evropska komisija će objaviti referat o tome koliko države kandidati odgovaraju uslovima neophodnim za pridruživanje jedinstvenoj bezviznoj zoni.