Stanovnici Rusije ne žele da idu iz zemlje

Broj stanovnika Rusije koji žele da otputuju u inostranstvo je dvostruko opao.

Na odluku o napuštanju domovine pre svega utiče ukupna situacija u zemlji. Omladinu, sklonu promeni mesta u većoj meri zanimaju perspektive napredovanja. Na smanjenje broja onih koji žele da odu iz Rusije uticala je ekonomska kriza u svetu, a posebno u Evropi, uveren je predsednik posmatračkog saveta Instituta za demografiju, migracije i regionalni razvoj Jurij Krupnov.

Sve je manje ljudi koji žele da pobegnu na „Titanik“ koji će možda uskoro doživeti brodolom. Međutim, jedna je stvar otići zauvek, a druga je otputovati radi privremene zarade ili na školovanje. Iako se ponekad takva putovanja otegnu na dugi niz godina. Naravno, problem je u nedostatku radnih mesta, dostojnog zaposlenja, socijalnih garancija i mogućnosti profesionalnog napredovanja.

Broj takvih mesta je ograničen u malim gradovima ruske provincije. Omladina jednostavno ne vidi perspektivu za sebe. Izbor nije velik: ili da ode u megapolise ili u inostranstvo. Tu nastaje glavni problem. To je u suštini, imperativ novog predsedničkog mandata Vladimira Putina – da promeni regionalnu politiku, nastavlja Jurij Krupnov. Treba da se pojavi apel: „Iz megapolisa – u regione!“

Na ovu temu razmišlja psiholog i pisac Sergej Ključnikov.

Svet je postao otvoren. Postoji internet, postoji Holivud koji i dalje pokazuje plodove procvata. Sve ovo deluje na svest omladine. Ona razmišlja: a zašto da ne pokušam? Smatraju da mogu da se vrate. Za razliku od onih koji su već čvrsto urasli u strukturu ruskog života. Ako se tako dalje nastavi, izgubićemo izvestan broj pasioniranih ljudi. A za 10-20 godina treba da imamo već dovoljan broj dobrih specijalista sopstvene proizvodnje, a ne prosto unajmljenih, koji su se preselili iz drugih zemalja, inače će se potpuno promeniti mentalitet zemlje.  

Ne može se za svoju životnu ideologiju proglasiti ulazak u zajednicu naroda drugih zemalja, smatra filosof Iljja Vevjurko.

Zemlja treba da ima cilj u sebi samoj. Ovog cilja čovek treba da postane svestan i da se oslanja na tradiciju sopstvene kulture. Na to kako su to videli i shvatali preci. Sve to treba osmisliti i na filosofskom nivou. Ako u pitanju budu prosto ideološke parole, kao što je to, nažalost, bilo u Sovjetskom Savezu, sistem neće dugo opstati. Zbog toga nam je potrebna nacionalna ideja, koja je u stanju da vodi dijalog sa svetom oko sebe i da dokazuje svoju sopstvenu vrednost.  

Uostalom, po mišljenju Iljje Vevrjurka, koji dobro poznaje studentski auditorijum, za one koji danas imaju 18-20 godina, praktičan materijalizam još uvek nije preterano aktuelan. Mlade ljude sve više oduševljavaju konzervativne vrednosti – patriotizam, porodica i moral.