Petar Bagration

Napoleon je o njemu pisao: „Rusija nema dobre generale, jedini izuzetak je Bagration.“ Nije slučajno da je Petar Ivanovič Bagration dobio takvu pohvalu od čoveka koji je spadao među najbolje svetske vojskovođe.

Petar Bagration, izdanak gruzijske carske loze, vojnu karijeru je započeo 21. februara (4. marta) 1782. godine kao redov u Astrahanskom pešadijskom puku. Učestvovao je u okršajima sa gorštacima na Severnom Kavkazu, gde je postao oficir. Ali je njegov pravi talenat vojskovođe došao do izražaja za vreme čuvenih Suvorovljevih pohoda.

U Italijanskom i Švajcarskom pohodu Suvorova 1799. godine Bagration je već u svojstvu generala komandovao avangardom savezničke vojske, a posebno se istakao u bitkama na rekama Ada i Trebija, kod Novija i Sent Gotarda. U bici kod Austerlica komandovao je desnim krilom savezničke vojske koje je hrabro izdržalo juriš Francuza, a zatim formiralo arijergardu i osiguralo povlačenje glavnih snaga.

Pravu slavu Bagration je stekao tokom Napoleonove invazije Rusije. Početkom Otadžbinskog rata 1812. 2. zapadna armija nalazila se kod Grodna, pa se dogodilo da ju je francuska vojska dolazeći odvojila od 1. armije, koja je okupljala veći deo ruskih snaga. Bagration je morao da se uz arijergardne bitke povlači do Bobrujska i Mogiljova, gde je posle održane bitke prešao Dnjepar i 3. avgusta pripojio se 1. zapadnoj armiji Barklaja de Tolija kod Smolenska. Poslednja bitka u Bagrationovom životu bila je čuvena Borodinska bitka. Kod Borodina Bagrationova vojska, koja je činila levo krilo ruske armije, odbila je svaki juriš Napoleonove vojske. Ali je sam Bagration u toj bici teško ranjen. Parče đuleta mu je raznelo golenjaču. Knez je odbio predlog lekara o amputaciji i preminuo za nekoliko dana zbog gangrene.